Kiš sa sremušem je super elegantan i ukusan način za iskoristiti mirisni i zdravi sremuš. Potpuno isti fil je odličan i sa drugim vrstama zeleniša, pa kad nema sremuša, isprobajte ga sa koprivom, spanaćem ili zeljem… 🙂

Sedim ovih dana u voćnjaku, u hladu procvetale višnje, jabuke i šljive, pored Akijeve ljuljaške i posmatram njivu u komšiluku, na placu iza našeg. Lepo, veliko i dugačko parče zemlje. Plac iza te njive su kupili neki ljudi koji su tu, na moju žalost, sagradili firmu tipa stovarište ili tako nešto…

Plac pored našeg je u prilično lošem stanju. Tu je najpre bilo stovarište drva na koji su dovezeni kamioni i kamioni šuta, da bi se sprečilo stvaranje blata ispod šlepera sa ogrevom. Taj čovek ga je uspeo prodati ljudima koji žive u Švedskoj, nekom romskom bračnom paru. Pre dve godine su krenuli sa gradnjom i napravili ogromni temelj. Skoro pa veličine placa. Kad su već uradili temelj, shvatili su da su se zeznuli u projektu i da pored kuće neće moći proći ni auto…

Izgleda da su odustali od te gradnje i na tom temelju iz kog viri stara, rđava armatura, se igraju deca iz komšiluka.

E, zašto sve ovo pišem… Jer tako kad sedim u našem voćnjaku i prepustim se maštarijama, zamišljam da sam kupila tu njivu iza naše. Bilo bi bolje i logičnije kupiti taj plac pored, ali potrebno je mnogo ulaganja da se iščupa taj grozni temelj… I onda zamišljam kako raspoređujem stazice i sadnice. Gde će ružičnjaci, gde pergole sa penjačicama, a gde skrivena mesta za sedenje. Sve sam smislila…

Onda se trgnem iz te maštarije i vratim u realnost…

***

Kiš sa sremušem sam pravila pre neke dve nedelje, kad sam oduševljeno kupila dve vezice sremuša.

Znala sam da ću praviti nešto ovakvo, mada mi je pri vrhu liste bila i čorba. Tog dana sam bila i inspirisana i odmorna da sve sastojke odnesem na tavan i fotkam ceo postupak. Volela bih da češće mogu tako. Volim to da radim, ali nisam uvek u raspoloženju. Posebno se smorim kad se dečaci popnu u studio sa mnom, pa krenu sve živo dirati. Isak voli da mi pomaže, ali Aki više voli da rovari po kutijama i baca stare školjke sa terase.

Ne mogu da vam opišem koliko sam uživala stvarajući ove fotografije. Bilo ih je i više, ali nema smisla sve ubaciti u post. Možda je i ovo previše, ali nisam mogla da odolim… Svaka faza izrade je lepa i fotogenična. Mislim da je tako sa svakim receptom, kad se gleda na pravi način i uživa… I kad god mogu tako da radim, opet me obuzme maštarija i odlutam negde… Posle se trgnem i vratim u stvarni svet…

Ako volite tartove, probajte i:

Recept je isproban iz odlične knjige Pastry Love.