Panakota – kremasti italijanski desert u čaši. Ovaj put sam ju poslužila sa pečenim smokvama.
Postoje deserti koji odišu jednostavnošću, a istovremeno nose u sebi eleganciju. Oduvek mi je tako delovala i panakota – kremasti italijanski klasik koji spaja svega nekoliko sastojaka. Pravila sam ju nekoliko puta ranije, ali nikada nisam bila u potpunosti zadovoljna. Napokon sam naišla na recept koji mi u potpunosti odgovara.
Panakota potiče iz severne Italije, tačnije iz regije Pijemont. Prvi zapisi o ovom desertu datiraju s početka 20. veka, mada mnogi veruju da se pripremao i ranije, na seoskim imanjima gde je mleko bilo u izobilju. Sama reč “panna cotta” znači „kuvana pavlaka“, što zapravo i jeste srž ovog deserta: pavlaka lagano kuvana sa šećerom i vanilom, zatim nežno učvršćena želatinom.
Iako je nastala u Pijemontu, panakota je brzo prešla granice Italije i postala globalni favorit.
Danas je možete pronaći u elegantnim restoranima Pariza, na svadbenim menijima u Americi, ali i u modernim varijacijama na azijskim trpezama. Njena čar je u tome što se lako prilagođava: podjednako dobro se slaže sa jednostavnim prelivom od šumskog voća, karamel sosom, egzotičnim mangom ili hrskavim pistaćima. Ja sam se ovaj put odlučila za pečene smokve, jer su fenomenalno rodile ove godine.
Zanimljivo je da se panakota često svrstava među „lagane“ deserte, iako je zapravo prilično bogata zbog visokog udela pavlake. U Italiji se tradicionalno služi u obliku malih kupica koje se istresu na tanjir i ukrase voćem. S obzirom na njenu kremasto-čvrstu teksturu, odlična je za kombinovanje i različito posluživanje. Panakota u čaši, panakota sa slojevima želea ili čak slana panakota sa začinskim biljem kao predjelo (nisam probala, ali stvarno mislim da može biti fino).
Jedna od zanimljivosti je da se panakota često koristi kao „probni desert“ u kulinarskim školama. Iako recept izgleda jednostavno, prava umetnost je u teksturi: nije dovoljno da se samo stegne, već mora ostati nežna, skoro drhtava pod kašikom. Ta delikatna ravnoteža između čvrstine i kremoznosti odlikuje dobru panakotu. U ovo sam se sama više puta uverila, jer su recepti koje sam ranije isprobavala davali nešto previše želatinozno.
Za ljubitelje klasičnih slatkiša u čaši, isprobajte Čokoladni krem iz rerne. 🙂
PANAKOTA (sa pečenim smokvama)
Састојци
Panakota:
- 500 ml slatke pavlake
- 120 ml mleka
- 100 g šećera
- 1 kašičica arome vanile
- 10 g želatina
Pečene smokve:
- 6-7 zrelih svežih smokava
- 2 kašike krupno sečenih oraha
Припрема
- U manjoj posudi prelijte hladno mleko preko želatina, pa ostavite oko 15 minuta, da nabubri.
- U šerpi srednje veličine zagrejte slatku pavlaku, šećer i aromu vanile na srednjoj temperaturi. Masa treba da bude vrela, ali ne sme da proključa. Kada vidite da je vrela, dodajte nabubreli želatin, pa sklonite sa vatre. Promešajte da se želatin rastvori.
- Tečnu smesu odmah rasporedite u 4-5 čaša za serviranje. Tečnost ostavite da se najpre ohladi na sobnu temperaturu, pa prebacite u frižider i ostavite da se dobro ohladi i stegne, oko 5 sati.
- Dok se panakota steže u frižideru, pripremite pečene smokve. Uključite rernu da se greje na 180C. Mali pleh obložite papirom za pečenje, pa po njemu rasporedite prepolovljene smokve. Smokve pospite krupno sečenim orasima, pa pecite u zagrejanoj rerni 20 do 25 minuta. Pečene smokve ostavite da se skroz ohlade.
- Panakotu služite sa pečenim smokvama ili, ako više volite, sa nekim prelivom ili svežim voćem.
Add a Comment