Štapići sa sirom, jedan od onih starinskih recepata koje svi pravimo i volimo. Ukus zavisi od sira koji stavite, a umesto masti možete upotrebiti i puter…
Veoma slične štapiće mama je pravila tokom ratnih godina. Ne sećam se gde je videla recept, ali znam da sam ih obožavala. Sigurna sam da nije koristila puter. Tada nam nije ni padao na pamet. Ali, imali smo svoju domaću svinjsku mast, belu, čistu, bez ikakvih neprijatnih mirisa. I babin domaći sir, neutralan, mlad, preukusan…
Neverovatno, ali sad kad pomislim setim se da je čak i brašno bilo domaće! Mleveno u lokalnom mlinu, od naše pšenice. Stvarno je potrebno da prođe baš mnogo godina da shvatimo šta smo imali…
Dakle, od ta tri domaća sastojka (sasvim svakidašnja, a sada bi se smatrali organskim i koštali bi ludilo mnogo), mama je pravila štapiće. Sećam se da je testo trebalo dugo stajati na hladnom mestu. Neka dva do tri sata…
Mama je te štapiće sigurno pravila nebrojeno puta, ali ja ih se najviše sećam iz perioda kad nismo imali struje. Pisala sam već o tome, ali ne znam tačno kada, pa ne mogu da vas podsetim na tu objavu. Taj period je trajao nekoliko meseci i nama deci je ostao u najlepšem sećanju. Sada, kad sam i sama roditelj, znam da mojima to nije bilo ni malčice zabavno… Meso se čuvalo zatopljeno u masti, radio je gutao baterije, a svetlili smo lampama…
Testo za štapiće se hladilo na dnu bunara…
Lepo se umesi, oblikuje u kuglu, stavi na tanjir i sve zajedno spakuje u najlon kesu. Taj paketić se stavi na dno kante za bunar i onda se kanta spusti blizu vode. Jer, tamo je hladno… Tako ga ostavimo nekoliko sati (uvek postoji opasnost da će neko zaboraviti na testo i uroniti kantu u vodu). I taj deo spremanja hrane sada zvuči neverovatno… Hej, pa ko još hladi testo na taj način i to na kraju XX veka! Ali eto, bilo nas je…
***
Ovo je treći i poslednji recept isproban iz Kuvara zdrave hrane naših baka i dedova Jovana Maksimovića. Knjiga je prepuna recepata, sa veoma zanimljivim tekstovima kojima počinju mnoga poglavlja. Ipak, nismo se baš nešto našle. Ne znam zašto… Možda mi samo trenutno nije prijala… Sva tri odabrana recepta (Štapići sa sirom, Mandoline i Paradajz sa jajetom) su bila stvarno dobra, a jedva sam i suzila izbor na samo tri. 🙂
Састојци
- 280 g brašna
- 100 g masti
- 100 g malo starijeg sira
- 1 žumance
- 7 kašika mleka
- 1/2 kašičice soli (zavisi od slanosti sira)
- 1/2 kašičice praška za pecivo
- 1 belance za premazivanje
- susam ili kim za posipanje
Припрема
- Uključite rernu da se greje na 180C. Obložite veliki pleh od rerne papirom za pečenje.
- Odmerite brašno i dodajte mu svinjsku mast, pa rukama (ili u multipraktiku) utrljajte mast u brašno.
- Dodajte so, prašak za pecivo, žumance i mleko, pa umesite prilično tvrdo, kompaktno testo. Testo razvijte na lagano pobrašnjenoj podlozi u pravougaonik debljine oko 1 cm. Premažite sa belancetom koji ste samo lagano, viljuškom umutili. Po želji, pospite kimom ili susamom (ja nisam jer dečaci ne vole).
- Isecite običnim ili nožem za picu u štanglice, pa ih ređajte na pripremljeni pleh, ostavljajući nekoliko centimetara razmaka. Pecite u zagrejanoj rerni dok lagano ne porumene, oko 20 minuta.
- Pečene štapiće ostavite da se ohlade. Tada su više prhki... 🙂
Add a Comment