Posne kiflice, spremljene bez ikakve masnoće, na vodi. Meni su se baš dopale, ali posebno su fine dok su još tople.

Moram da priznam da se u mojoj porodici posti samo na Veliki petak i Badnji dan. Tako je, čini mi se, oduvek, pa sam tako i ja navikla. Moja pokojna baba Ćana je govorila da greh ne ulazi na usta, nego izlazi iz njih i često je tu uzrečicu ponavljala. Čvrsto verujem da je u pravu, ali poštujem svakog ko posti, a srećem i dosta ljudi koji post zaista doživljavaju kao oblik duhovnosti.

Naravno, većina gastroblogera prati trendove, praznike, recepte koji su trenutno najtraženiji, pa tako u ovom periodu na sve strane izviru posni recepti. Sa druge strane, ja sam (nažalost, valjda) od onih koji vole da bojkotuju trendove svakog oblika. Sećam se kako sam nekad, kao klinka, prestala da nosim crvene starke zato što su ih počeli nositi ‘fenseri’. Tako sam često bojkotovala i recepte koji su trenutno traženi. Na štetu svog bloga, naravno. Ne namerno. Jednostavno sam spremala ono što se meni sprema.

Posne kiflice sam spremila iz Posnog kuvara autora Onufrija Hilandarca.

Odlučila sam da ovaj put ponudim ljudima koji vole moje recepte, baš onakve recepte kakvi su im potrebni. Na svom Instagram nalogu sam postavila anketu i pitala pratioce da li žele da isprobam tri recepta iz ove knjige. Više od 97% je izabralo opciju da želi i odmah sam krenula sa prelistavanjem knjige. Mogu vam reći da sam obeležila više od dvadeset recepata i teško mi je da izbor svedem na samo tri.

Posne kiflice na vodi sam prve izabrala i spremila.

Peciva su fina, posebno dok su sveža. Pošto ne sadrže masnoću, brzo se suše, ali i sledećeg dana sam od njih pravila sendviče. Boju duguju kurkumi, pa tako deluju da sadrže jaje, čak i ako ga nema. Naravno, dodatak kurkume nije obavezan.

I sledeći posni recept iz ove knjige je spreman, a treći je (više-manje) odabran.

I prethodni recept, za Terijaki tofu je posan, iako nije iz ovog kuvara.