Domaći burek, kao iz pekare. Kako vam to zvuči? Preduslov da bude baš dobar je kvalitetan sir i dobre, domaće kore.
U Pančevu, na pijaci, ima jedna veoma stara buregdžinica. Zove se ‘Novi Sad’, čini mi se. Ne znam zašto baš tako, a ne znam ni koliko je tačno stara. Nisam ja odavde. Sigurna sam da svi Pančevci znaju za to mesto, a posebno stariji od 30. Oni stariji od 50 možda znaju i više o njenoj istoriji.
U toj buregdžinici se prodaje svega nekoliko vrsta bureka i to samo u prepodnevnim časovima. Prazan i onaj sa jabukama se peku u rano jutro. Kad smo mi navraćali, oko devet, više ih nema. Onda se peku samo sa sirom i mesom. Mogu vam zapakovati u papir, za poneti, ili ih jedete na licu mesta. Buregdžinica je mala i neugledna. Svega nekoliko majušnih stolića…
Redovne mušterije su zaposleni na pijacu. Uđu užurbani po svoju užinu i nastave sa poslom. Ili sednu i pojedu svoj doručak tu, za jednim od malih stolića. Ali ima i dosta onih koji namerno, baš zbog tog čuvenog bureka, navrate u taj kutak prošlosti. Kako lepo i mirno mesto! Ništa tu nema moderno, ni fensi. Krupne radnice u belim pregačama, sa belim kapama koje užurbanim pokretima vade i seku vruć burek…
A burek… Vruć, savršenog odnosa testa i fila, sočan. Listovi testa se lako, lagano razdvajaju, dok se vide tanki pramenovi pare. Ne zna se da li je bolji onaj sa mesom ili onaj sa sirom. Uz burek, naravno, prodaju jogurt. Zanimljivo je da jogurt prodaju isključivo uz burek. Ne možete ga kupiti tek tako. 🙂
Domaći burek se može napraviti i biti odličan!
E sad, ovaj burek nije kao taj iz buregdžinice ‘Novi Sad’. Ni jedan domaći, ipak nije. Iako je inače sve domaće bolje (zar ne?) burek je bolji kad se kupi. (Govorim o dobrom bureku, a ne o onim strašnim stvarima koje se često tako nazivaju). Ipak, kad napravite burek po ovom receptu, uz dobar, ne premasan sir i kvalitetne domaće kore (ne one kao plastificirane na koje ponekad nailazim), dobićete nešto što jako, jako liči dobrom buregdžijskom bureku. 🙂
Nažalost, ja ovaj put nisam kupila dobre kore. Bila sam malo u žurbi, sneg me omeo i kupila sam prve na koje sam naišla. Ipak, i sa njima je burek ispao dobro. Muž je zadovoljan. 🙂
Ako više volite gibanicu nego burek, predlažem da probate odličan Majin recept ili moju Gibanicu sa mlincima.
Састојци
- 500 g dobrih kora za pitu
- 300-400 g belog sira koji nije previše masan (mada sam pravila i sa sjeničkim - odličan burek)
- 250 ml vode
- 125 ml ulja
- so po potrebi
Припрема
- Uključite rernu da se greje na 200C. Premažite okruglu tepsiju za burek uljem.
- U jednoj posudici pomešajte vodu i ulje. Proverite koliko je sir slan, pa dodajte prema potrebi so u smesu ulja i vode.
- Od svih kora odvojiti dve. Jednu staviti na dno tepsije, a druga će ići na vrh. Preostale kore podeliti na četiri dela. Uzimati jednu po jednu koru i lagano nagužvavati u tepsiju. Svaku nagužvanu koru posuti sa 2-3 kašike smese ulja i vode. Preko staviti sledeću nagužvanu koru i tako redom. Kad potrošite jednu četvrtinu kora, preko njih izdrobiti trećinu sira, pa nastaviti gužvati kore i posipati ih smesom ulja i vode. Nakon još jedne četvrtine kora, izdrobiti drugu trećinu sira i nastaviti dok ne potrošite sve kore i sir. Preko poslednje izgužvane kore opet posuti malo smese ulja i vode, pa staviti onu jednu odvojenu koru. Podviti joj krajeve ispod bureka, a ostatak tečnosti preliti po bureku.
- Peći u zagrejanoj rerni dok burek ne dobije intenzivnu, zlatnu boju.
Redovno ga tako pravim. Nekad su to kore za gibanicu, nekad za pitu, i nema velike razlike. Važno je rastresito zgužvati kore i natopiti prelivom. Najbrži i najlakši način da imate odličan burek na stolu. Da li si probala s mesom? Ja stalno odlažem, ali moraću i takav da probam.
Da, stvarno je dobar. Ja ni ne znam otkud je potekao recept. Sećam se da je bio hit pre nekoliko godina.
Nisam pravila sa mesom, ali jesam sa prazilukom i sa pečurkama. Super je bio! 🙂