Korejske palačinke sa povrćem su nas baš oduševile. Dovoljno nove, da budu drugačije, a opet nekako domaće i poznate… Mogu se jesti i bez umakalice, ali ona im daje šmek..
U ponedeljak mi se pokvario auto na sredini puta Pančevo – Beograd. I to bukvalno na sredini rastojanja između Pančeva i Beograda, u srednjoj traci. Stala sam na semaforu regularno i više se nisam mogla pokrenuti. Ništa se nije dešavalo. Sedela sam i smišljala rešenje. Pozvala sam tatu, pa mehaničara i baš u tom trenutku je jedan čika pokucao na prozor.
Za trenutak sam se poradovala, prekinula razgovor sa Momom mehaničarem pomislivši da će mi taj čika pomoći. 🙂 Ali, on mi je samo ponudio da me odgura u levu traku da me ne bi neko udario (u prevodu – da ne smetam ostalim vozačima) i otišao.
Nasmešila sam se… 🙂
OK, pomislila sam. I sedela tako i čekala tatu da dođe i odšlepa me nazad za Pančevo. U celoj toj priči najčudnije od svega je to što se uopšte nisam nervirala! 🙂 Ljudi moji! Čudo neviđeno!!! Stara Milkica bi verovatno čak i zaplakala. A ova je mirno sedela, slušala muziku, pa čak i mirno pojela pitu koju je ponela za doručak. Pozvala sam koleginicu i javila joj da ne verujem da ću doći na posao. Potajno sam se čak i poradovala kako ću ostati u gradu, uzeti Ićka odmah iz vrtića i otići sa njim na sladoled. 🙂
Posmatrala sam automobile koji prolaze i razmišljala o svetu u kom živimo. Niko, ali baš niko nije stao i ponudio pomoć. Meni je to delovalo neverovatno. Nije me nerviralo, pa čak ni rastuživalo. Jednostavno sam to konstatovala kao činjenicu.
Budite promena koju želite da vidite u svetu. Setila sam se te rečenice. Hoću. Ja hoću…
P.S. Posle nisam uzela Iću već sam tri sata sedela kod majstora. Danas, dva dana kasnije se još uvek ne zna šta je sa mojom Corsom. Ali, ja se i dalje ne nerviram. 🙂
***
Za sve ljubitelje slanih palačinki, predlažem da probate i Nezavijene palačinke sa spanaćem.
[recipe][recipename]KOREJSKE PALAČINKE SA POVRĆEM[/recipename] [summary]Ove Korejske palačinke su sjajan doručak ili večera. Relativno brzo se prave, možete se igrati sa drugim vrstama povrća (ali vodite računa da ukupna količina povrća ostane ista), a sjajne su i bez umaka, za one koji više vole klasičniju varijantu.[/summary]
- 350 g brašna
- 375 ml vode
- 1 jaje
- 1 kašičica morske soli
- 2 šolje rendanog krompira
- 1 šolja rendane šargarepe
- 1 paprika
- 1 mala tikvica
- 1-2 struka mladog luka
- biber
- ulje za pečenje
Umakalica:
- 60 ml soja sosa
- 30 ml vode
- ½ kašike pirinčanog sirćeta
- 1 kašika šećera
- ½ kašike susamovog ulja
- 1 mali čen belog luka, izdrobljen
- ½ kašičice susama
- malo ljute papričice, po želji
Sve sastojke za umakalicu pomešajte u šerpici, pa kratko zagrevajte uz mešanje, dok se šećer ne rastvori. Ostavite sa strane, dok pripremate palačinke.
Pomešajte u vanglici brašno, vodu, jaje i so, pa ostavite da stoji oko 30 minuta. U ovu masu dodajte povrće (rendanu šargarepu i krompir, tikvicu i papriku sečene na trakice, a mladi luk na kolutiće) i pobiberite prema ukusu.
Sipajte ulje u tiganj i zagrejte, pa sipajte smesu za palačinke. Lagano kašikom raširite smesu i pecite sa svake strane 4 do 5 minuta, dok ne poprime boju. Ako je potrebno, smanjite temperaturu pečenja, jer ne želite da palačinke u sredini ostanu sirove.
Pečene palačinke isecite na trouglove i služite uz pripremljeni umak.
[/instructions] [/recipe]
Točno znam kaj hoćeš reći. Neki dan sam išla na plac i striček koji se penjao po stepenicama prije mene se popiknuo. primila sam čovjeka za lakat i pitala ga jel sve u redu, jel mu dobro. Čovjek se nije mogao načuditi što mu je netko htio pomoći.
Ja sam sama gurala auto, uvek. Ponekad mi neko i pomogne, ali dok odreaguju, ja već budem uz trotoar. Tako je to kada me je majka rodila kao Herkulesa, a i vozim male automobile.
Pošto sam oduvek odbijala da naučim da promenim gumu (jer bi mi još i to palo u zadatak), to sam i rekla pred svojim kumom, inače drugarom Prvog muža. A on odmah odgovori: šta te briga, kada ti stane auto, podigni haubu i zabrinuto gledaj u motor, neka će se budala već upecati 🙂 I dvadeset godina kasnije se uvek toga setim, ali i zovem firmine vozače i Prvog muža u pomoć. Ipak.
Njam njam njam.. ovo deluje tako preukusno, idem u radnju čim popijem kafu, pa se bacam na prevljenje! ??
Jesi li još uvek na faxu? ? Ja bila generacija 2006, baš sam se iznenadila kad sam te našla na instagramu u vreme početka moje epizode domaćica ???
Drago mi je sto kazes da se nisi nervirala. Na neke stvari ne mozes da utices, pa onda je i bolje se ne nervirati. Trebalo je da prodju godine, ispravka, decenije, da bih dosla do ovog zen-stava.
Obicno nista i ne ocekujem od ljudi, pa me zato i iznenadjuje kad procitam da ti niko nije hteo da pomogne. Nije ovo cinizam, vec licno iskustvo. Secam se da kad sam bila u visokoj trudnoci, niko u vozu za posao ili nazad (nekih 50 minuta u jednom pravcu), nije ni razmisljao da mi ustupi mesto. Samo su buljili u telefon ili novine.
A palacinke izgledaju stvarno vrlo privlacno. Evo ideje za nesto novo za rucak na poslu.
Palačinke su divne, baš mame!!
A ovo s autom je strašno – zar se ljudi nikad ne zapitaju što da se njima isto dogodi i svi samo okrenu glavu na drugu stranu. Tako smo mi na parkingu trgovačkog centra pomogli tipu da na kablove upali auto, bilo mi je nevjerojatno koliko se zahvaljivao. Vjerojatno se tko zna koliko mučio prije nego smo mi došli i nitko se nije obazirao na njega.
Moj tata je uvek govorio: Trag tvog života u ovom svetu biće oni momenti kada dodirneš nečiji život na bilo koji način. Ne bih mogla da zamislim da prodjem pored nekoga ko je u bilo kakvoj nevolju a da ne reagujem Čak iako u tvom slučaju ne bih imala pojma kako da ti pomognem nešto bih smislila. A koreanske pačačinke su super!
Ja sam nekoliko puta slepao nepoznate ljude po deset km, ali ako nemam vremena, onda prodjem pored.Jbg. takav je zivot nekom pomognes neko ti pomogne … ima jos uvek dobrih ljudi u ovoj zemlji. Odlicne palacinke