Skonsi sa šljivama i đumbirom su najbolji i najmirisniji skonsi koje sam ikada pravila. Mekani, sočni i predivno aromatični…
Volim da posmatram i analiziram decu. I jako mi se dopadaju ona deca koja su po nečem neobična. Nekako verujem da su baš takva deca još uvek slobodna od uticaja nas odraslih koji imamo potrebu da ih ukalupimo i ukrojimo prema svojim merilima vrednosti, lepote, života i svega ostalog.
Svi mi koji imamo decu znamo koliko je i lepo i teško biti roditelj. Posebno kada tu ulogu shvatimo ozbiljno i odgovorno.
Kako ih naučiti da poštuju društvene norme, ali da ne izgube sebe?
Da ostanu ono što jesu, a da ne budu trn u oku vaspitačicama, učiteljicama, profesorima i svima ostalima… Pa čak i onim običnijim drugarima…
Volim da vidim Relju koji je stidljiv, povučen i jako emotivan, a opet tvrdoglav i tako svoj. Volim da pričam sa Sergejem koji je prodoran, glasan, mali megaloman, ali tako drag i nežan prema slabijima od sebe. Volim Stefu, nežnog, bebastog, a onda u nekim trenucima divljeg i neukrotivog…
Petru, malu mudricu koja još uvek uspešno prkosi strogim roditeljima. Moju Teru, nežnu dušicu, koja ne može zadržati suze onda kada ju povrede i koja tako podseća na svoju omiljenu tetku (tj. mene :)). Iako njenoj mami strašno smeta ta njena osobina, ona ne ume biti drugačija. Ona je ono što jeste i zadatak njenih roditelja je da ju prihvate takvu…
Posmatram i ove moje mališane.
Fizički slične, a dušom tako različite. Impulsivnog, tvrdoglavog Iću koji udara glavom u svaku prepreku i jednostavno odbija da prihvati da možda ima i drugog rešenja. A ispod oštre spoljašnosti se krije preemotivna duša. Jedan od onih koji svim silama kriju suze. Aki – nežan i mio, blagog, otvorenog pogleda…
Nadam se da ću uspeti u onom što želim – da ostanu svoji, prepoznatljivi, baš ovakvi kakvi su sada, a opet da nauče da se izbore sa izazovima sa kojima se susreću svakodnevno (svađama, gubicima, ljubavima, zadacima…).
***
Kada sam pravila ove skonse pomislila sam da ih je ispalo previše i da će mi se vući po kući danima.
A onda su se pojeli kroz nekoliko sati. Količinu šljiva slobodno povećajte jer smo se mi otimali baš za one primerke koji su bili najbogatiji voćem. 🙂 Pravila sam i Skonse sa višnjama i čokoladom i svima su se baš dopali…
[recipe][recipename]SKONSI SA ŠLJIVAMA I ĐUMBIROM[/recipename] [summary]Ovi skonsi su definitivno jedni od najboljih koje sam probala. Miris putera i slatke pavlake se zanosno meša sa aromom đumbira i mekoćom šljiva. Umesto kombinacije šljiva i đumbira, poigrajte se sa nekim vašim omiljenim voćem…[/summary] [ingredient]600 g brašna
100 g šećera
1 kašičica soli
1 kesica (10 g) praška za pecivo
340 g putera, isečenog na kockice, hladnog
250 ml slatke pavlake
60 g sitno seckanog kandiranog đumbira
10-15 većih šljiva, očišćenih od košpica i krupno sečenih, pa zamrznutih
1 jaje za premazivanje
2-3 kašike šećera za posipanje
[/ingredient] [instructions]U posudi izmešajte brašno, šećer, so i prašak za pecivo. Dodajte puter i utrljajte ga u brašno tako da se dobiju komadići veličine zrna graška. Postepeno dodajte slatku pavlaku i mesite da se formira kompaktna kugla testa. Možda vam neće biti potrebna kompletna količina slatke pavlake. Dodajte onoliko koliko je potrebno da se testo poveže. Ovu fazu možete uraditi i mikserom, nastavcima za testo, na niskoj brzini. Nemojte previše mesiti, pa će vam skonsi biti prhkiji. Na kraju umesite smrznute komadiće šljiva i seckani kandirani đumbir.
Podelite testo na dva dela, pa svaki deo rastanjite u krug debljine 1-1,5 cm. Svaki formirani krug isecite na 8 trouglova. Trouglove prebacite na plehove od rerne obložene papirom za pečenje. Između skonsa ostavite oko 2 cm razmaka.
Svaki skons premažite umućenim jajetom, pa obilno pospite kristal šećerom. Plehove stavite u frižider na bar 1h.
Ohlađene skonse pecite u rerni zagrejanoj na 180 °C oko 30 minuta, tj. dok ne dobiju lepu, zlatnu boju.
[/instructions] [/recipe]
Zao mi je sto nisam bio tu da ih delim sa vama.
Zivot i sve u njemu treba deliti sa svima koji su ti dragi a ne sebicno sve zadrzati za sebe. Jer je mnogo veci uspeh i bogatsvo kad ono sto imas podelis sa nekim pored koga stojis pa makar ga i ne znao, a taj neko ti podari osmeh.