Hleb od prosa – zanimljiv i veoma hranljiv. Pogodan za vegane i one koji ne koriste gluten u ishrani.
Proso se smatra jednom od najstarijih žitarica na svetu. Datira još iz vremena praistorijskih civilizacija i bio je glavna hrana Egipćana, Kineza i starih Grka. Proso nije bilo toliko popularno na Zapadu sve do 18. veka, tokom kojeg je postalo sastavni deo ishrane u Evropi.
Na Balkanu, proso se tradicionalno koristi u ishrani još od davnina, iako je danas manje zastupljeno. Koristi se u raznim jelima i receptima, od supe do salate i slatkih poslastica. Zanimljivost je da su neka od starih slovenskih narodnih verovanja i običaja povezani sa njegovom upotrebom u ishrani. Smatralo se da proso pomaže u jačanju tela, održava dobrog zdravlja i uspeha u životu. Nažalost, danas ćete čuti kako neko za proso podrugljivo kaže da je isključivo hrana za ptice.
Proso je široko rasprostranjeno diljem sveta, a u raznim krajevima sveta različito se koristi. U Africi se koristi kao sastojak u kašama koje su poznate kao pap. U Japanu se koristi za pravljenje pahuljica, koje se zatim koriste za pripremu hrskavih slatkiša. U Indiji, proso se koristi za pravljenje popularnog jela poznatog kao upma, dok se u korejskoj kuhinji koristi u pripremi tradicionalnih jela kao što su jeonpyeon i miljeonkorai. Nije potrebno naglašavati da sad imam želju da isprobam sva ta jela.
Osim svoje velike nutritivne vrednosti, proso je popularno zbog svoje univerzalne upotrebe – može se koristiti u jelima za doručak, ručak, večeru i slatkišima. Pored toga, proso se smatra pogodnim i za ljude koji ne mogu da konzumiraju gluten, s obzirom na to da je bez glutena.
Jedna od zanimljivih priča vezanih za prosu dolazi iz Rusije, gde se smatralo da proso ima magična svojstva i da donosi sreću onima koji ga jedu. Veruje se da je jedan car poslao svoju vojsku u bitku i da su svi vojnici sa sobom poneli vreću prosa, uz ubeđenje da će im proso doneti srećan završetak bitke.
Kada je u pitanju proso u našoj kuhinji, ono se često koristi za spremanje kačamaka i variva.
Kačamak se priprema tako što se proso kuva sa vodom i solju i na kraju se doda mleko, maslac ili sir. Varivo se priprema tako što se proso kuva sa različitim povrćem i začinima, što čini ukusan i hranljiv obrok. Da li ste nekada probali proso na neki od ovih načina?
Hleb od prosa je odličan bezglutenski hleb od svega nekoliko sastojaka.
Састојци
- 400 g prosenog brašna ili prosa
- 2 kašičice praška za pecivo
- 1 ravna kašičica soli
- 1/2 kašičice sode bikarbone
- 600 ml vode
- 1 kašika jabukovog sirćeta
- 25 g ljuspica psilijuma
Припрема
- Uključite rernu da se greje na 160C. Pripremite manji, uski pleh dimenzija oko 11x30 cm ili sličan. Obložite pleh papirom za pečenje.
- Ako nemate pri ruci proseno brašno, sameljite 400 g prosa (ja sam tako radila). U jednoj posudi promešajte proseno brašno, prašak za pecivo, so i sodu bikarbonu.
- Posebno, u drugoj posudi, promešajte vodu, jabukovo sirće i ljuspice psilijuma. Ovu smesu ostavite da stoji oko 5 minuta da nabubri, odnosno da se formira gel.
- Dodajte mokre sastojke suvima i dobro promešajte. Oblikujte jufku vlažnim rukama i ubacite ju u pripremljeni pleh. Ako je potrebno, vlažnom rukom poravnajte površinu.
- Pecite hleb u zagrejanoj rerni oko 75 minuta. Ako površina hleba počne da tamni pokrijte ju komadom folije.
- Pečeni hleb hladite 15 minuta u kalupu, pa ohladite u potpunosti na rešetki.
- Hleb se lepo seče i može stajati nekoliko dana.
Hvala Mimi, hljeb je divan a joṣ̌ i jako zdrav🥰. Lijepa I zanimljiva uvodna priča o prosu. 🤗
Hvala ti puno draga Ivana. 🙂