Uštipci sa bananama su se jako dopali mojim dečacima. Brzo se spremaju, a od njih miriše cela kuća. 🙂

Da li ste primetili kako mirisi hrane imaju neverovatnu moć? Kroz njih se naše uživanje u hrani pretvara u lično putovanje kroz uspomene i sećanja. Kada pomirišem domaći kuvani pasulj sa dimljenim mesom, momentalno me obuzima miris kuhinje moje babe Ćane, tatine mame, koja je bila prepuna topline i ljubavi. Nisam sigurna da li je babin pasulj objektivno bio najbolji na svetu, ali ja sam ga takvim zapamtila.

Sećam se kako bih, tokom dugih dana zimskog raspusta, ulazila sa sestrama u tu staru kuhinju čim bih osetila miris pasulja koji se lagano širio. Bile smo umorne od nekoliko sati na snegu i sankama, a babi je najlakše bilo da spremi veliki lonac pasulja i tako nas sve okupi za stolom. Miris prženica i prežgane juve, s druge strane, me vraća u kuću moje druge bake, Dince. Kod Dince sam manje provodila vremena kao dete, ali pravila je divne kolače i najbolje prženice od domaćeg hleba.

Hoće li sećanja na miris hrane koju smo nekada jeli ikada izbledeti?

Sigurno ne, jer svaki put kada osetim poznat miris, ožive sećanja i stvori se posebna veza sa prošlosti. Miris svežeg hleba koji je baba mesila skoro svaki dan, domaćeg pekmeza od šljiva, miris pušnice kada se zimi otvore vrata, pečeni kesteni, krompir iz rerne… Obožavala sam da gledam kako ona majstorski, ali bez preteranog truda, priprema obroke za svoju porodicu. Moja baba je više volela biti napolju nego za šporetom. Ali, ta jednostavna jela koja je spremala su stvarno mirisala na dom.

Ovi uštipci su toliko lepo zamirisali dok sam ih pekla, da su me podsetili i na druge mirise koji mi sada nedostaju. Recept je iz odličnog kuvara ‘100 Morning Treats’ autorke Sare Kifer‘. I ranije sam spremala po njenim receptima i jako ih volim. Precizni su, ukusni, a neki od njih i izazovni. Sledeći recept iz ovog kuvara je već spreman. Samo se nadam da mi neće trebati toliko vremena da ga otkucam.