Neću vam govoriti o tome koliko je potrebna pomoć poplavljenim područjima. Neću ponavljati priče o svemu onom što sledi, a što je podjednako strašno kao bujice koje su oterale toliko ljude od kuća. To već znate… A verujem i da su čitaoci mog bloga dobri ljudi koji su već učinili ono što su mogli da pomognu… I još će činiti…
Hoću da zamolim nešto drugo… Poslednjih dana, sve ovo što se dešava me vratilo u prošlost, u vreme od pre 19 godina kada sam ja, kao klinka, u izbegličkoj koloni došla u ovu zemlju. Naravno, neću sada pisati o ratu i drugim stvarima o kojima ne želim da mislim i na koje niko od nas ‘smrtnika’ nije mogao uticati. A i ta prošlost više nije ni važna. Bar meni…
Nekoliko događaja/zapažanja/sećanja iz tog perioda mi se neprestano vrzma po glavi:
– pojedini sremski seljaci koji su pred gladnu i prljavu decu na traktorskim prikolicama iznosili puna kola lubenica i PRODAVALI ih po astronomskim cenama…
– baba koja je na okretnici nekog autobusa u Batajnici rekla mojoj, bosoj seki (tada je imala 11 godina): ‘Kako te nije sramota! Ustani da baka sedne!’. Autobus je bio PRAZAN!
– naši rođaci koji su u kuću primili 6 izbegličkih porodica, pozvali novinare lokalnog lista, dobili silnu pomoć na naše ime, a onda nas sve izbacili na ulicu…
– mnogi ‘humani’ ljudi koji su brzinski sređivali sve moguće šupe i podrume i garaže da ih iznajme za neke astronomske cifre…
Takve stvari su se dešavale tada sigurno i u Bosni i u Hrvatskoj, zar ne?
Mada, naravno da nisu svi, masovno bili takvi. Bilo je mnogo dobrih ljudi, ali oni loši kvare ukupnu sliku. Uvek ima onih koji su surovo selektivni, koji vide samo jednu stranu, onu koja njima odgovara. Ali, sva pomoć koja svakoga dana pristiže na punktove u sve tri zemlje zahvaćene poplavama govori da je dobrih, humanih, pravih ljudi daleko više od loših. Svugde!
Zato apelujem na sve one do kojih dolazi pomoć koju dobri ljudi sakupljaju da učine sve što mogu da ZAISTA dođe do onih kojima je najpotrebnija!!! Hajde da od sada, pa zauvek, budemo LJUDI! Svi mi! I u Srbiji, i u Hrvatskoj, i u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj…
Za kraj ću vas samo podsetiti na brojeve preko kojih možete pomoći jednostavnim pozivom ili slanjem poruke:
Toliko od mene…
Nadam se da ste dobro…
Draga Milkice, ovo je trebalo napisati, ne znam koliko smo svi svjesni da se ovo i baš ovako dešavalo i dešava se i sada ali činjenica da je situacija takva ostaje. Prošla sam sve što i ti i znam što sam doživjela i proživjela, od jednog jaja po cijeni od 10,00 kn do humanitarne pomoći od pola litre mlijeka za sedam dana (više se moglo kupiti ?!, …….uh, uh….), ne želim o tome više niti misliti i ne želim nikako da se to dogodi i ovim ljudima kojima je sada potrebna pomoć. Pomoć je potrebna i pomozimo, a tvoj apel podržavam u potpunosti !!
🙁 Hvala ti Branka…
Ovo sto ste napisali nije fer jer je ocigledno upravljeno protiv srpskog naroda. Da li je moguce da niste imali ni jedno pozitivno iskustvo vezano za Srbiju iz tig vremena. Na primer, moja porodica je prihvatila dve porodice iz Like i delila bukvalno sa njima po pola pileta, pomogli smo im da se zaposle i decu da skoluju. Pri tom od drzave nista nismo trazili niti dobili. Deca izbeglica su se upisivala u koju god skolu su hteli da se upisu bez prijemnog dok su nasa polagala prijemni. Jos bih mogla masu primera da vam dam. Danas moja porodica tesko zivi i niko ne moze da nam pomogne. Tek toliko.
Milane, izvinite ako ste stekli pogrešan utisak. Zaista nije upravljeno protiv bilo koga. Verujem da ste i sami svesni da se takve stvari uvek dešavaju. Ja sam samo želela da skrenem pažnju na to i bar nekim, malecnim, gestom utičem da se to ne dešava. Naravno da je bilo i pozitivnih utisaka i pomoći… Evo dodala sam jednu rečenicu da i to pomenem. Nemojte zameriti…
Veoma mi je drago sto niste mislili onako kako sam shvatila i izvinjavam Vam se ako sam bila neprijatna. Apsolutno je tacno da je uvek bilo zloupotreba i bice ih jer ce uvek biti losih ljudi i nazalost nikakvi apeli na njih ne mogu uticati. Jos jednom mi je veoma zao sto sam pogresno shvatila Vasu poruku. Pozdrav i sve najbolje Vama i Vasoj porodici
Ma sve je u redu… Drago mi je da smo izgladile nesporazum…
Uvek je bilo i biće zloupotreba, već nagađam kakvi će svi marifetluci da proizađu iz ove aktuelne situacije…zapravo, već ih ima. Zbog toga ostavlja gorak ukus u ustima kada nekome pomognemo, a to činimo od srca. Da ne pričam da su mnogi iskoristili kao jako dobar marketing i to što pomažu, a skoro da se podrazumeva. Koliko je samo onih koji su to učinili, a da se ne zna (vlasnik firme u kojoj radim je odmah u subotu zvao finansijsku dirketorku da odmah ode do firme i uplati značajan iznos za pomoć; silno se naljutio kada mu je rekla da platni promet ne radi i da je to moguće tek u ponedeljak ujutru – još uvek se šalimo sa njim na račun toga). Meni je drago da si se ti pored svih nedaća ipak snašla, a to pripisujem tvojoj miloj naravi, dobroj duši i izuzetnoj inteligenciji i vrednoći.
Samo ću jedno odgovoriti MyLan: Milkica je takođe deo srpskog naroda, a podržavam je što je glasno izrekla ono o čemu se ne piše, a postoji sigurna sam!
Tanja ti si srce… 🙂
Predugo nas je previše šutjelo i predugo nas je bilo strah reći istinu. A istinu mogu reći oni koji su je doživjeli i koji je znaju. Ne mislim da trebamo uvijek iznova izvlačiti stare priče, ne mislim da trebamo i dalje voditi prošle ratove, ali ono što iza svih ratova ostane je ideja dobrog ili lošeg i pojedinac koji se jednoj ili drugoj priklonio. Sve od ovoga što si navela činili su ljudi, neki po svojoj definiciji neljudi, neki jer ne promisle prije nego što učine, neki zadojeni pogrešnim vrijednostima. I takvih ima i nažalost, bit će ih, dok je svijeta, svih nacionalnosti, ali baš zato ne smijemo šutjeti i moramo u svakoj situaciji pozivati na ljudskost, bez obzira kojem narodu pripradamo. Hvala ti na ovom postu. Tko želi, shvatit će što si željela reći i koju i kakvu si paralelu povuklu, tko ne želi, tražit će u tvom apelu razlog za nova neslaganja. Svima pogođenima poplavom želim brz i uspješan oporavak, na nama je da im svima u tome pomognemo. I izražavam nadu da će se iz ovoga zla koje nas je sve snašlo, izroditi nešto nemjerljivo bolje.
Tadeja, ti si moja velika inspiracija!
Ja kao pripadnica jedne novije generacije samo želim reći – šaljem najljepše želje SVIMA, iz svake države i svakog porijekla.
Budući da ja ovakvih iskustava na sreću nemam, o tome ni neću govoriti. Krećem dalje i nadam se da nećemo više gubiti vrijeme na neslaganja. Držite se, prijatelji <3
Bravo Anja!!! Divne reči!
Verujem da ima svakakvih ljudi (to se već pokazalo i u ovoj situaciji s poplavama) koji zloupotrebljavaju tuđu dobrotu, ali ipak šaljem pomoć jer nekako mislim da je bolje i da stigne u pogrešne ruke nego da neko kome je zaista potrebno ne ostane zakinut zbog moje nepoverljivosti. Uh, spetljah se malo, nadam se da je jasno šta sam htela da kažem.
Tako i treba… I tako i ja radim…
Draga moja, sve što si napisala stoji… Naravno da nam loše iskustvo ostavi dozu nepoverenja, a mogu da potvrdim (što je slučaj kod mene), da sa godinama života ono još naraste.
Ali opet, vidim da i ti kao i svi ostali sa najboljom namerom želiš da se pomogne nastradalima, a da se ne zloupotrebi ljudska solidarnost, čega smo puno puta bili svedoci i proteklih nekoliko dana. Potpuno te razumem!
Pozdravljam te i šaljem veliki poljubac!
Hvala Gago puno…
Ja se ipak nadam da nešto naučimo iz ovih strahota koje nas snađu a onda se razočaram jer vidim koliko ljudi mogu biti zločesti , sebični a onda opet ima i toliko dobrih ljudi koji se ničim ne ističu. Ali najbolje zna onaj tko to prođe i doživi.
I ja se nadam i znam da neki nauče, ali neki se nikad ne menjaju…
Ja sam shvatila poentu tvog posta, razumem.
U ovim teskim danima mene zaista tesi cinjenica da smo vecina ipak pokazali ljudsku stranu, empatiju i spremnost da nadjemo pomoc kome je potrebna.
Hvala sto si podelila sa nama svoju pricu jer sam sigurna, da ce je mnogi od nas naci korisnom.
Ivana, puno ti hvala na podršci.
Respect!