Jump to recipe

Pšenične tortilje koje se lako i brzo prave i odlične su uz roštilj, povrće, razne namaze. Mnogo ukusnije od bilo kojih kupovnih.

Mislim da svakom treba dobar recept za tortilje. Ili lepinje, ako vam se taj naziv više dopada. Mada, kada čujem lepinje, pomislim na nešto deblje testo i upotrebu kvasca. Na primer, ovaj Majin recept mi je jedan od najdražih. Za mene, tortilje podrazumevaju nešto veoma tanko, što se lako može urolati i držati u rukama.

Moja porodica tokom letnjih meseci relativno često pravi roštilj. Najčešće se okupimo ili kod sestre ili kod tate na vikendici. Deci se dopada cela ta atmosfera, a posebno ih oduševljava loženje vatre. Vole i da pomažu, ali obično se otimaju oko te uloge. Ponekad sve završi tako što ih deda otera, a oni se ljutito udalje.

Uglavnom, kada se priprema taj roštilj, svako ima poneko zaduženje.

Deda je (uz, željenu ili neželjenu, pomoć unučadi) zadužen za samo roštiljanje. Baba donosi i odnosi činije i priprema salatu. Sestra je zadužena za grilovano povrće, a ja se pobrinem za hleb i neki slatkiš za posle jela. Najčešće spremam fokaču jer ju svi vole. Igram se dodacima. Ponekad ju pravim sa kvascem, a nekad koristim divlji kvasac, odnosno starter.

Pšenične tortilje sam pravila više puta, po raznim receptima.

I nakon više isprobavanja, ovaj recept se pokazao definitivno najboljim. Tajni sastojak je svinjska mast koja se najpre utrlja u brašno. Zatim se dobro umesi testo sa mlakom vodom. Testo se podeli na jufkice koje odmaraju oko pola sata. Nakon toga se tankko razvijaju i veoma kratko peku na suvom tiganju. Pečene tortilje se stavljaju u kesu, da bi ostale mekane i savitljive. Kada se posle ohlade, mogu stajati i umotane u krpi, neće izgubiti savitljivost.

Od navedene smese se dobije 8 tortilja, tako da ja za naša okupljanja obično spremam duplu količinu. Samo vodite računa da ispoštujete vreme pečenja, da ne izgore.