Krajem aprila prošle godine je posejao micelijum u džakove. Sigurna sam da nije bio u potpunosti svestan koliki je to posao. Tata i on su krenuli pre šest sati. Tokom dana su im se pridružili Acin brat koji je kasnije otišao na posao, a zatim i Acin tata koji je došao na moj rođendan, pa nije ni znao šta ga čeka. Završili su oko 22h. Da je bio svestan, zvao bi još pomoći ili krenuo ranije. Slama se najpre puni u šupljikave džakove u kojima se kuva u rastvoru fungicida. Zatim se vadi iz džakova, suši, pa pakuje u nove, plastične džakove i zasejava micelijumom. Okačeni džakovi u gljivarniku moraju biti na tačno definisanoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Sa određenom jačinom svetlosti.
Prva berba je kasnila jer je gljivama bilo suviše mračno. Aca je dodao još dve neonke. Druga berba je bila uspešna, ali slaba. A onda su nastupile letnje vrućine. Slabi ventilatori koje smo mogli priuštiti nisu bili dovoljni da održe potrebnu temperaturu. Gljive su mirovale, a iz dana u dan smo se plašili da će ih napasti paraziti ili loše gljivice. Bilo je očigledno da poduhvat nije uspeo. Bar ne za neku komercijalnu proizvodnju. Bez ozbiljnih ulaganja nismo se mogli nadati ni ozbiljnim prinosima.
Onda je, jednog dana, Aca pored šupe iskopao dubok kanal i u njega istresao slamu sa micelijumom. Na slamu je postavio panjeve i sve to delimično zatrpao zemljom. Čitao je u nekim knjigama da i tako može. Nakon dve-tri nedelje na panjevima su počele rasti bukovače. Prizor je bio neverovatan! Bilo ih je tako mnogo. Sve police u frižideru su bile pune gljiva! Deo smo blanširali pa zamrznuli, deo marinirali, deo sušili. Poklanjali smo rodbini, a više od deset kilograma smo i prodali. I znate šta? Te bukovače sa panjeva su znatno drugačijeg ukusa od onih sa džakova (koje se prodaju i u supermarketima i na pijaci). Imaju ukus šumskih gljiva. Veće su, tamnije i mesnatije. Jedina mana je što se ne beru kontinuirano. Tokom zime prave pauzu i sad se nadamo da će nas za mesec-dva opet obradovati.
Tako da, biće na ovom blogu još gljivarskih recepata. 🙂 Ovo je samo početak… Pivo ovom rižotu daje specifičnu, drugačiju aromu.
RIŽOTO SA BUKOVAČAMA I PIVOM
SASTOJCI:– 7 g suvih vrganja
– 1 l vode
– 1 povrtna kocka za supu
– 3 manje glavice luka
– 300 g bukovača
– 5 kašika maslinovog ulja
– 350 g pirinča kratkog zrna
– 3 dl svetlog piva
IZRADA:
Suve vrganje sitno iseckajte i prelijte sa 1l tople vode u kojoj ste rastvorili povrtnu kocku za supu. Tečnost sa vrganjima ostavite da stoji bar 20 minuta da vrganji otpuste aromu.
Odvojite malo bukovača i ostavite ih sa strane. Ostale bukovače isecite na tanke trake, a luk na sitne kockice.
Sipajte u tiganj 2 kašike maslinovog ulja. Na ulje dodajte sitno seckan luk i kratko ga dinstajte (2-3 minuta) dok ne postane staklast. Na dinstani luk dodajte seckane bukovače. Gljive dinstajte na tišoj vatri 10 do 15 minuta. Najpre će pustiti tečnost, pa upariti. Dinstane gljive ostavite sa strane, na toplom mestu.
U širu, a pliću posudu sipajte maslinovo ulje. Na ulje dodajte pirinač i kratko mešajte dok pirinač ne postane providan. Na pirinač sipajte pivo. Povremeno mešajte na tišoj vatri dok pirinač ne upije svu količinu piva.
Kad je pirinač upio pivo, dodavajte tečnost sa suvim vrganjima u porcijama, kutlaču po kutlaču. Nakon svake kutlače povremeno mešajte, a sledeću porciju tečnosti dodajte tek kad pirinač popije prethodnu. Možda vam neće trebati ceo litar. Nastavite sa ovim postupkom dodavanja sve dok pirinač ne bude mekan, ali ipak celog zrna, a rižoto kremast.
U gotov rižoto dodajte dinstane gljive i luk i sve dobro promešajte. Bukovače koje ste na početku odvojili isecite u trakice i ispržite na jakoj vatri da postanu hrskave.
Rižoto služite odmah, sa malo čipsa od bukovača.
Sjajno! Svaka čast na poduhvatu! Možeš da pirinač i gljive spremaš zajedno, sebi da uštediš vreme. Možda nije isto ako pirinač pokupi ukus piva, ne znam… svejedno, zanimljiva kombinacija.
Da znaš Ivana da sam razmišljala da li da radim zajedno ili posebno. Drugi put ću zajedno, da vidim ima li razlike…
Divim se svima koji svoje ideje i snove uspiju realizirati, svaka čast. Gljive obožavam, moram probati ovaj rižoto sa pivom 😉
Bravo za ostvarenje sna, pa makar i ovako na teži način i zaobilazno. Meni su onako na panju izgledale božanstveno. Vidiš pivo u rižoto nisam dodavala, već samo vino. Jesi li ti objavila onu pitu sa bukovačama sa blogerskog druženja? Bila je mnogo lepa.
Jeco nisam, nikako da fotkam, a pravila sam ju još 2-3 puta. To je nama omiljena pita! Moram ju već jednom slikati i objaviti… 🙂
Svaka cast, drzim vam fige a receptic i fotke su mnogo lepe, volim te tople boje na tvojim slikama.:)))
Hvala Lana…
Svaka čast na poduhvatu, želim vam uspješnu sezonu i daljnji nastavak uzgoja. Pogled na bukovače fascinira, pogotovo na onoj fotki gdje su u karijoli.
Дали сте ми разлог више да се и ја одважим и пробам да „удесим” живот и помогне и себи другима! Јављам резултате чим их и ако их буде.
Navratila sam na blog i sviđa mi se! Srećno! 🙂
ma divan post.nikad nisam vidjela bukovače kako rastu,slike su fenomenalne.da dodam da nikad nisam ni jela bukovače jer nisam vidjela da ih ima,sve se svodi na šampinjone (koji više nemaju ni ukus ni miris).ovaj dodatak piva mi je baš dobra ideja jer najčešće stavljam bijelo vino.
miki sve u svemu sjajan obrok !
Hvala Danka puno! Pa ima bukovača na pijacama, bar kod mene u Pančevu. Mada, te su sa džakova i nemaju tako lep ukus kao ove. 🙂
Predivno! Aca me mnogo podseca na mog tatu – kad nesto naumi, to mora i da ostvari, radi od jutra do sutra bez jela, pica i odmora 🙂 Fotografije su fantasticne. Trebalo bi da lokalne skole organizuju barem ekskurzije do vase baste i vide sta sve moze da se uradi. Ovde kod mene bukovace kostaju 11,50 Eura po kilogramu, naravno ne prodaju se na kg, vec u pakovanjima od +/- 100 gr. A ime im je u prevodu ‘biljka-ostriga’. Inace, ni ja nisam nikad pravila rizoto sa pivom, interesanta kompbinacija!
Uf, Slađo, baš su skupe! Kod nas su malo skuplje od šampinjona, ali nije strašno. Ima i dosta uzgajivača…
Hvala ti puno!
Baš bih volela da vas ponovo obraduju, nisam ni ja do sada stavljala pivo u rižoto…i bas su lepe te fotkice kako bukovača raste kod panjeva, bas lepo, priroda je čudo…
Hvala Vera…
Kako ih je lijepo vidjeti kako rastu a opet svaka drugačije boje, sada ćete bar zanti što jedete, želim vam svu sreću i da gljiva bude još puno mislim količinski s i dobrih receptića u što i ne sumnjam.
Puno, puno hvala… 🙂
Divan poduhvat i rekla bih sve se moze kad se hoce. Prekrasne fotografije, a rizot mora biti preukusan.
Super poduhvat, možda nije sasvim ispunio vaša očekivanja u celosti ali je najvažnije da nije propao!
Moj brat je podigao vikendicu u jako staroj hrastovoj šumi a iskrčio je samo ono što je morao. Na te panjeve je posejao micelij. Imao je odlične rezultate, nije imao zastoj leti jer je šuma davala hladovinu i vlagu. Baš smo se slatko najeli svega i svačega od bukovača.
Vidim sad na pijaci da su su duplo skuplji od šampinjona a podjednako su neukusni sami i jedni i drugi. Tvoj dodatak suvih vrganja je imao sigurno dobar učinak. Sa pivom nisam pravila ali ću po ovom receptu probati.
Vesna to je sjajna ideja! Da mi je bilo videti te panjeve sa gljivama! Koliko godina ih je gajio?
Covek dobije inspiraciju kad procita ovakvu pricu o entuzijazmu i upornosti. Sigurna sam da uspeh nece izostati! Rizoto sa pivom zvuci super i onako letnje!
Divan rižoto, ali i divnan post iz kojeg sam dosta naučila. Hvala.
Katarina, zaista hvala!
Kakvo izbobilje! Svaka čast Aco! Zadivljena sam:)
I jako fini rižoto, sviđa mi se recept! A ona fotka sa bukovačama u kolicima! Wau, wau, wau!
E, genijalnio ste, stvarno koji trud. Ove na panjevima izgledaju super, baš kao prave šumske. Nisam ni znala koliki je to zapravo napor. Čovjek misli da je jednostavno…
Fantasticno! Inspirisali ste me, nisam do sada ni pomisljala da uzgajam gljive. Nadam se da ce biti jos fotografija i recepata.
Svaka čast na pothvatu. Krasnoizgledaju, ustvari su baš fotogenične.
svaka mu čast! bravo za ovaj pothvat, zavidim vam na tolikim bukovačama, obožavam ih 🙂 krasno jelo!
svaka cast na poduhvatu ! Uvek se divim ljudima koji se usude da se sa prirodom uhvate unakrst a posle pod ruku…ali mi se cini i da nema vece sotisfakcije od one kada se vidi rezultat tako nekog rada. Vasa basta i vasa kuca mi deluju kao laboratorija ljudske kreativnossti !
Delicious! Jednostavno i ukusno…predivne fotke Miki! 🙂
Imam iskustva u gajenju bukovača,to je nešto posebno zbilja,baš divno da se okušate i vi,samo naprijed!…
Pročitala sam doslovno u dahu, i divim vam se, Aci posebno na ustrajnosti dok nije dobio ono što je zamislio. A zamislio je ove odlične i zanimljive gljive, slika gljiva me fascinirala, a rižoto mi je i više nego odličan. Iako ne sa svojim bukovačama sigurno ću ga napraviti !