Nikako nisam ljubitelj sočiva. Spremam ga ponekad, svima nam bude podnošljivo, ali ne i predivno i preukusno. Čak nije bitna ni vrsta koju koristim. Čini mi se da sočivo ima neku čvrstu opnicu koju ja osetim kad nije dovoljno kuvano, kad je taman mekano, a čak i kad je prekuvano… Jednostavno, uvek to osetim i ne dopada mi se…
Ovaj uvod dođe kao antireklama za ovaj post i samo sočivo.
Tradicionalna bugarska Čorba od sočiva je izglasana u trinaestom krugu igre Patin petnaesti u kojoj istražujemo Veliki narodni kuvar Spasenije Pate Marković. Izglasani predlog mi se odmah nije dopao, ali sam jako želela da ga ipak napravim. U čudnoj, besmislenoj nadi da mi se sočivo ipak dopadne jer je veoma zdravo (sadrži veoma mnogo biljnih proteina i snižava nivo holesterola, između ostalog)…
Inače, ova namirnica mi se ne dopada ni u salatama, pa čak ni u ćufticama (skoro svaka vrsta povrća može proći u ćufticama :))…
Uglavnom, napravila sam čorbu baš po Patinom receptu. Aci je na prvi pogled delovala kao nedovršeno jelo. Ja sam se prisilila da pojedem jedan tanjir i da, kao, zaključim da nije tako loše. Ta verzija čorbe se vidi na sledećoj fotki.
Onda sam se dvoumila da li da sve procedim i ipak napravim ćuftice ili da dodam zapršku. Odlučila sam se za ovo drugo. Napravila sam hladnu zapršku od kašike brašna, kašičice aleve paprike, nekoliko kašika paradajz sosa i malo vode i time zakuvala čorbu. Dobila sam nešto što je meni bilo sasvim podnošljivo, a onima koji vole sočivo odlično… 🙂 Priznajem, varala sam malo u ovom krugu. 🙂
[recipe][recipename]ČORBA OD SOČIVA[/recipename]
– 200 g sočiva
– 2 velike glavice luka
– 1 šargarepa
– 1 list lovora
– 1 čen belog luka
– 2 kašike jabukovog sirćeta
– 1,5 – 2 l vode
– 1 puna kašika brašna
– 1 kašičica aleve paprike
– 3 kašike soka od paradajza (koristim domaći)
– so, biber prema ukusu
[/ingredient] [instructions]Ako koristite obično, smeđe sočivo, potopite ga dan ranije da nabubri.
Sledećeg dana ga isperite i nalijte vodom, pa stavite da se kuva. Odmah dodajte sitno seckan luk i šargarepu, beli luk i list lovora. Kuvajte dok sočivo ne omekša. Vreme kuvanja će veoma zavisiti od vrste sočiva koju koristite. Meni je trebalo oko 1h. Važno je da zrna omekšaju, ali ne treba da se raspadnu. Ako je potrebno dodajte vrele vode. Gustinu čorbe prilagodite svom ukusu. Najbolje je da na početku sipate manje vode, pa da dolivate prema potrebi. Na kraju kuvanja dodajte jabukovo sirće, posolite i pobiberite prema ukusu.
Posebno, u šolji razmutite brašno, alevu papriku, paradajz sos i malo vode da dobijete smesu gustine kao smesa za palačinke, bez grudvica. Ovo sipajte u sočivo i kuvajte još 15 minuta. Proverite ukus i dodajte soli i bibera ako je potrebno.
[/instructions] [/recipe]
E Mimi, ja na suprot tebi, obožavam sočivo, alli samo, beluga sočivo i zeleno francusko sočivo, to su mi odlična sočiva, ova ostala jedem, ali nisam luda za njima, mogu ih i preskočiti…meni bi ova čorba , da sam je kuvala po Patinom receptu,bila ne podnošljiva, ali sam i ja varala, jer inače nebi bilo šanse da je pojedemo, tako da na kraju sam ipak dobila ukusnu čorbicu..
Socivo ili leca je meni ubedljivo najomiljenija mahunarka, ja mislim da bih socivo mogla da jedem ssvaki dan. Kad me mama pita sta ce da sprema kad dodjemo, postoji samo jedan odgovor – leca sa salatom od pecenih paprika. I to bas nesto slicno ovome sto se kod Pate zove tradcionalna bugarska corba, jer ovako nesto slicno se spema i leca u Makedoniji. Ova hladna zaprska je nije teska, bas cu da je probam jednom. Moja mama obicno izvadi jednu manju kutlacicu zrnevlja sociva (znaci bez tecnosti) i to propasira i vrati u serpu kao ‘zaprsku’. Eh da mi je sad ova serpica sociva!
I ja obožvam kao i djeca leću. Nije mi se svidio ovaj recept tako da nisam sudjelovala. Najprije prodinstam kapulu, pa dodam celer i mrkvu, meni to baš lijepo gusto ispadne, bez zaprške, djeci ispasiram i dodam paštu, a mi jedemo u komadima…i naravno kao začin stavim kurkumu.