Koliko je potrebno vremena da se čovek oporavi?
Poslednjih dana i suviše razmišljam o nekim prevelikim i nerešivim temama. Neprestano… Znate one teme na koje niko nema pravi odgovor…
Razmišljam o pravednosti, istini, laži, prijateljstvu, izdaji, zasluzi… Kad krenem ne umem da stanem, a taj kovitlac nezaustavljivo povuče moje raspoloženje ka dnu. Kako prepoznati ko je kakav? Suviše pitanja koja nemaju odgovora i nikako nemaju svrhe.
Naučila sam važnu lekciju koja me još više čini očajnom: Nikom ne treba verovati! Užasno, zar ne? Nisam sigurna da mogu da se saživim sa tim saznanjem…
Mrzim opšte fraze kojima se ljudi gađaju kad ne znaju šta drugo da kažu. ‘Sve se dešava sa razlogom.’ Stvarno? Glupost! Moj mozak istraživača naviknutog na empirijske dokaze me naucio da trazim opipljive dokaze, a bolna iskustva iz prošlosti da je razlog ponekad nemoguce naci. Nema ga… I tačka… Ne kukam već samo glasno razmišljam. Šta da radim kad su mi misli takve?! Mogu pokušati glumiti pomirenost i optimizam, ali ih ne osećam… A i nisam neka glumica…
Kad sam nervozna i zabrinuta – odem u kuhinju. Mesim testo rukom i tako izbacujem iz sebe nakupljeni bes. Ili pravim kolače… Ne moram da ih jedem, ali moram da ih pravim.
Saragli sa jednog od mojih omiljenih blogova Na tanjiru sam pravila veoooomaaaa daaavnooo. Još tada sam Milici javila svoje oduševljenje, a slike su do sada čekale u arhivi. Napokon je ovaj divni kolač došao na red. Baklava motana malo drugačije, ali baš zato tako neodoljiva.
[recipe][recipename]SARAGLI[/recipename]
– 250 g kora za pitu
– 220 g putera
– 250 g oraha
– 3 kašike šećera
– 1 kašičica cimeta
Sirup:
– 250 ml vode
– 300 g šećera
– 1 kašika meda
– sok od 1/2 limuna
– 1 štapić cimeta
Dekoracija:
– seckani pistaći
[/ingredient] [instructions]Uključite rernu da se greje na 170 °C. Pripremite pleh dimenzija oko 20 x 30 cm. Puter istopite na laganoj vatri.
Orahe sitno iseckajte (možete polovinu samleti, a drugu polovinu ručno iseckati, ili ih usitniti u multipraktiku tako da ostane komadića). Pomešajte ih sa šećerom i cimetom.
Prvu koru stavite na ravnu površinu i premažite puterom. Preko stavite drugu koru koju premažite puterom i pospite pripremljenim orasima (ostavite pri krajevima kora oko 1 cm). Nastavite tako dok ne utrošite sve kore (svaku mažite puterom, a svaku drugu posipajte orasima). Poslednju koru samo premažite puterom.
Umotajte pripremljene kore u čvrst rolat, tako da ne ostane praznog prostora između slojeva. Krajeve kora možete malo saviti pre uvijanja da ne bi ispadali orasi.
Formirani rolat isecite na kolutove širine oko 2 cm i ređajte ih u pripremljeni pleh. Složite ih tako da ne ostane mnogo praznog prostora (meni je malo ostalo, ali sirup se svejedno lepo upio). Premažite pužiće puterom i pecite oko 30-35 minuta u zagrejanoj rerni.
Pre nego što krenete praviti sirup, ostavite kolač da se u potpunosti ohladi.
Za sirup u šerpici pomešajte vodu, šećer, med i cimet i stavite da provri. Kuvajte 7-8 minuta, pa dodajte limunov sok. Sačekajte da opet provri, pa oper kuvajte 7-8 minuta.
Vruć sirup sipajte preko ohlađenog kolača. Ostavite da se sve ohladi, pa svaki rolatić pospite sa malo seckanih pistaća. Ostavite kolač da u potpunosti upije sirup, pa služite (na sobnoj temperaturi).
[/instructions] [/recipe]
Milicin blog mi je jedan od omeljenih i cesto zavirim u njenu kuhinjicu. Dopada mi se ova neobicna blakava:)))
Ps. Nadam se da ce te ovaj oblak tuznih misli przo proci, jer nijedan problem nije neresiv, jednostavno neki problemi zahtevaju vise vremena od drugog, a do tada coveku ostaje samo da bude strpljiv i ne gubi nadu:)
Pretpostavljam da se o poslu radi…i sama kažeš da je tvoje rezonovanje iskljucivo empirijsko ali onda završavas time da odgovora nema…ja sam kreativac ali sam uverena da razlog uvek postoji samo sto ga mi možda nismo u stanju da uvidimo, ili smo na razlicitim kolovozima, na onima koji se nikada ne dodiruju. Ne, ako počneš nikome da ne veruješ onda si na neki način dozvolila da te ljudi pokvare s to bas ne treba…u stvari mudro bi bilo ne traziti razlog posto poto…
Marina, ne radi se o poslu. Radi se o provali u kucu i pljacki. I strahu koji je dosao potom i ne prolazi… I o tome sto nam svi govore da je to neko ko je znao da necemo biti tu.
Mislila sam da ce mi pomoci ako na blogu pisem o onom sto osecam. Ali mi je zao sto sam napisala ovaj post…
Ah…onda se sve menja i svako rezonovanje pada u vodu …taj osecaj nesigurnosti i stalnog straha koji te ne napušta, to je strasno. Ne treba da zem kaješ, zašto ? Kiss
Miki, mislim da znam kako se osecas, jer sam isto emotivac kao i ti. Dobro je sto si napisala ovaj post, po mom misljenju je vrlo vazno imati ventil. Ovo osecanje ce pre ili kasnije da nestane, a ona stara – sto nas ne ubije, ucini nas jacim – je apsolutno tacna. Govorim iz licnih iskustava…
Ventil – testo i kolaci je takodje vrlo dobar!
Licno nisam neki ljubitelj baklave, jer mi vrlo cesto ima neki presladak i otuzan ukus. Ali, ako Milica i ti preporucujete ovu baklavu – e, to je sigurno nesto vredno probanja!
Draga Sladjo, zaista ti puno hvala!
Ponekad deluje da kad pisem o svojim emocijama na blogu, one su stalno mracne i negativne, ali to ne znaci da sam stalno tuzna i nesrecna. To samo znaci da samo u takvom raspolozenju imam potrebu da to izbacim iz sebe.
I da, definitivno verujem da ono sto nas ne ubije, ucini nas jacim. ? Ne dam se ja…
Dobro je da pišeš, a onaj ko provaljuje na žalost ne provaljuje odjedanput, već promatra. I mi smo bili opljačkani i to je bilo 30 ljudi i pas u dvorištu…i onaj odvratan osjećaj, kada znaš da su ti te ruke okrenule svaku stvar u kući…strašno loše iskustvo, ali moramo dalje…slike su mi prekrasne!
Draga Ingrid, baš ti hvala na ovom komentaru. Samo oni koji su prošli kroz istu situaciju mogu razumeti… Pretpostavljam da ni vi nikad niste saznali ko je to uradio…