Najbolju Prežganu juvu na svijetu pravi moj đed Mićo Konator (svi u selu ga zovu Konator jer puno konatori tj. razmišlja).Svaki put kad odemo kod njega i Dince na Kordun on nam bar jednom napravi za doručak baš Prežganu juvu. Već je star, teško mu je rano se ustati, prevalio je osamdesetu. Ali mi mu prethodno veče nahvalimo njegovu juvu, pa ne može odoljeti…
Kad se probudimo (a na Kordunu nam nikada nije teško rano se ustati) na stolu nas već čeka puna zdjela vrele juve. Guste, jarko crvene, sa nitima od jaja. Pored juve Dincina korpica puna starog kruha. Domaćeg, naravno… Prežgana juva se i pravi kad ostane kruha, pa da se ne baca. Onda nadrobimo pun tanjir kruha, pa prelijemo juvom. Onaj ko prvi sipa nagrabi najviše jaja, jer su ona nekako najukusnija. Dinca kad sprema juvu nekad doda i tanko narezan krumpir. Ali on nije ni potreban.
I nema slađeg doručka. Poslje toga idemo u šetnju. Do starog, zapuštenog vinograda i grma (u koji se malo i bojimo ući jer ima puno divljih svinja). Đed ne može sa nama, teško mu je da hoda… Ali voli da čuje kako je gore, na njegovim njivama. I boli ga kad sazna da su zarasle u kupine i divlje šiblje…
PREŽGANA JUHA
SASTOJCI:
– 40 g domaće svinjske masti
– 1 puna kašika brašna (oko 30-40 g)
– 1 kašičica aleve paprike
– 1 l vode
– so,biber
– 1 jaje
– stari hleb za služenje
IZRADA:
Stavite mast u šerpicu na umerenu vatru. Kad se mast zagreje dodajte brašno i mešajte dok brašno ne dobije žućkastu boju, kao za klasičnu zapršku. Na brašno dodajte alevu papriku i kratko promešajte, pa nalijte vodom. Ostavite da proključa, i neka krčka 5-10 minuta dok se ne zgusne.Ako vam je čorba previše gusta (zavisi kako ko voli), dolijte još vode. Posolite i pobiberite po ukusu.
Posebno dobro izmućkajte jedno jaje, pa ga polako sipajte u ključalu čorbu, neprestano mešajući da se stvore tanke niti. Sklonite čorbu sa vatre i služite uz izdrobljen stari hleb.
Komentar: Ako volite, u Prežganu juhu možete dodati i jedan manji krompir isečen na veoma tanke kriške. Krompir dodajte odmah čim čorba proključa.
bas ti je divna pricica, a i juva mi bas ukusno i privlacno izgleda =))
nazalost, sve vise nase djedovine zaraste u siblje =( i ja sam, kad sam onomad jesenas bila kuci, posjetila neke stare njive, na kojima nema vise onih malina, kupina i ribizli s kojima sam odrastala :`(
Kori, ti razumeš… I mene zabole te puste njive. Mogu misliti kako je našim bakama i dekama…
Milkice, oduševljena sam emocijom posta. Tako je iskrena, topla i baš sam vas mogla zamisliti. Opuštene i nasmejane.
Jel se to meni čini ili Ića malo liči na đeda Konatora? 🙂
Hvala Nevena! 🙂
Joj ne znam… Možda i liči malo na đeda… 🙂
Tužno na Kordunu 🙂 Mogu misliti kako željno čeka da dođete!
Ovu čorbu su baka i mama uvale Klin čorba, nisam bila baš neki ljubitelj 🙂
Baš to Vesna – željno čekaju da dođemo… 🙂 Jeste, u Srbiji je to Klin čorba.
Zgodni momci na tvojoj slici i lijepa prica . Juvu cemo probati!
Hvala Jasna!
Lepa pričica, lepe slikice, jedino još preostaje da probam čorbicu koju nikad nisam jela… :)))
Probaj Dragana, baš je jednostavna i ukusom i pripremom… 🙂
Zelela bih da te srdacno pozdravim i pohvalim za blogspot : ) Otkrih ga sasvim slucajno trazeci recept za baron tortu… Bas si mi ulepsala dan ovim postom s Korduna. Fotografije su odlicne!!! Veliki pozdrav.
P.S.kore sam vec ispekla, javicu ti kako je ispala
Draga Milice, puno ti hvala! Jako si me obradovala i ulepšala mi jutro! 🙂
Obavezno javi kako je torta uspela…
Divan post. Bravo za dedu, toliko godina a još aktivan, svaka čast. Prežganu juhu nisam već dugo jela, baš si me dobro podsjetila.
Jako lep post. Mirise na daljine, one dobro nam poznate, koje iz srca nikada izaci nece, ali kojima se sve redje i teze vracamo. Bas sam prethodnih mesec dana mislila o tzv. Klin corbi, ne znam ni sama zasto…Nisam to jela kao mala, ali eto, uvrzlo se u glavu pa nikako van… kad kod tebe sada post o njoj i prica, onako, setna.
Divne fotke! A i prežgana juha izgleda puno ljepše nego što ju pamtim iz djetinjstva. Kod nas se nije dodavala paprika, pa je imala stvarno nikakvu boju, lol
Proterala si mi emocije odavde do Drvara, preko Beceja i Leskovca pa nazad. Mislim da je moja mama zove Ampir supa i nikada je nisam probala, al cu je makar zarad ovih slika i emocija napraviti:))
Izuzetno lepa i dirljiva priča. Prežganu juvu nisam nikad probala, ali sam videla recept za nju…možda ću je jednom i isprobati.
Divan post, ali ja ne pamtim prežganu juhu po dobrome, naša nije izgledala tako slasno već se radila samo kada smo bolesni
Mislim da je ovo prvi put da sam pročitala nešto ovako lijepo o prežganoj juhi, a djed, Kordun, emocije….., suza mi je krenula. Jako lijep post draga Milkice, sigurno ću mu se još vratiti. Puno pozdrava i tvome djedu i da vam još puno ovakvih juha pripremi !
Eh, sad si me podsetila da je i ja napravim,jela sam je davnooo ,davno. Topli pozdrav