Nije me bilo neko vreme i sad ne znam ni sama šta hoću da vam kažem. Svašta sam radila prethodne dve nedelje. Nije bilo odmora, ali ne žalim se. Dosta se kuvalo, peklo i fotkalo. Dosta se i majstorisalo po kući i oko nje. A bilo je i mnogo obaveza na poslu. Čak sam imala i porudžbinu za kolače i to smo uspešno danas predali… 🙂 Malo smo i putovali, a malo slavili. Sve u svemu, nisam se odmarala, ali zadovoljna sam.
I danas se pojavljujem sa jednim dobro poznatim kolačićem…
Kad pomislim na Padobrance, setim se jednog starog, domaćeg TV filma sa Danilom Lazovićem u glavnoj ulozi. Ne znam kako se film zove, ali se sećam da je Danilo vodio sina u poslastičarnicu na Padobrance. A kolači su bili veliki i baš su lepo izgledali. Tada sam prvi put čula za njih jer Padobranci se nikada nisu pravili u mom kraju. Ostali su mi u sećanju kao pojam nekih posebno dobrih kolača. Kao simbol…
Kod mene na blogu već postoji jedan recept za Padobrance, ali ovi su mnogo bolji. U stvari, ovo su oni o kojima sam maštala. Hrskavi, sa mekanim središtem, tope se u ustima… Recept je Gagin, a znate da su njeni recepti uvek odlični! 🙂
PADOBRANCI
SASTOJCI:
– 4 jaja
– 400 g kristal šećera
– 4 kašike limunovog soka
– 400 g mlevenih oraha
– 2 kesice vanilin šećera
– 250 g šećera u prahu
– 125 g putera
– 50 g tamne čokolade
IZRADA:
Uključiti rernu da se greje na 120 C. Obložiti dva pleha od rerne papirom za pečenje.
Odvojiti belanca od žumanaca. Žumanca ostavite sa strane za fil. Belanca umutite u čvrst sneg uz postepeno dodavanje šećera i limunovog soka. Na kraju dodajte mlevene orahe i masu sjedinite kašikom.
Kašičicom vadite gomilice i ređajte na pleh ostavljajući razmak između jer će se pečenjem malo raširiti. Puslice sa orasima sušite u rerni oko 30 minuta, a tokom sušenja nikako ne otvarajte rernu. Pečene puslice ostavite da se ohlade u potpunosti. Možete ih ostaviti i u isključenoj i odškrinutoj rerni, jer će se tako još dodatno prosušiti.
Za fil izmiksajte žumanca sa puterom, šećerom u prahu i vanilin šećerom u penastu masu. Dodajte i omekšalu čokoladu i sve sjedinite. Ostavite fil malo da se prohladi, pa njime spajajte po dve puslice.
..a vaga kao kod moje nane što je bila…simbol..mora da su dobri…
🙂
Hvala na pitanju, sve je ok, znači, dobro sam:))) Kako si ti? Vidim podelila si nešto informacija šta radiš i šta ti se dešava. Pa, lepo, hvala bogu. Padobrance nisam jela nikada u životu. Sada sam to shvatila!!! Fotke su divne, setne, rekla bih. Ona vagica je bum:) Pozdrav, draga.
Nale, ti si jedno srce… 🙂
Draga Milkice drago mi je da si zadovoljna svime što ti se u zadnje vrijeme dešava i da su to lijepe stvari. Kao što su lijepi i dobri ovi padobranci. Sa Gaginim receptom sigurno ne možeš pogriješiti i vjerujem da su jako ukusni. Meni je ostala u pamćenju zgoda kada sam šetala sa dragom prijateljicom po Beču i pitam je gdje ima macaronsa, a ona nikada čula za njih pa krenem po izlozima slastičarnica da ih ugledam, i nađemo ih i pokažem joj a ona uzvikne „pa to su padobranci !“ :), naučila je već kasnije da nisu baš 🙂 I moram dodati da si tvoje padobrance jako lijepo smjestila na vagu koja me oduševila, već sam pomalo i zaboravila na ove vage , a vidi je sada ovdje.
Branka, puno hvala! Inače, meni se ukusom više dopadaju padobranci od macaronsa, mada moji više vole macaronse… 🙂
Da, to su ti koje i ja volim! Bas tako hrskavi okolo a unutra meki. Kako volim kolache s orasima….mmm
Vaga envy 😀
Joj, i ja volim kolače sa orasima. Još te hrskave… Ne zna se da li mi se više dopadaju padobranci ili orasnice… 🙂
zvuči kao jako dobro provedeno vrijeme 🙂 drago mi je što ti stvari idu po planu, a keksići su stvarno super, sjećam ih se iz djetinjstva, radila ih je mama
Stvarno? Eto, tako smo blizu živele, a moji ih nikada nisu radili… 🙂
Krasni su.
Vaga je pregenijalna.
Hvala Petra!
Odlična ideja iskoristiti vagu za fotkanje, super izgleda
Tamara, hvala… Mi tu vagu ponekad još uvek koristimo… 🙂
Vaga kao nekada davno kod moje drage mame. Hvala na podsjecanje. A recept ce se isprobati.
Vibi, puno hvala… 🙂
Znači Miki bila si ptica trkačica 🙂 Obožavam ih, za slavu će sigurno biti na repertoaru 🙂
Zaboravih, ove vage su bile hit pedesetih godina, prosto su išle uz Patin kuvar 🙂
Joj, Vesna taj trkački period još uvek traje, ali blog mi je tako nedostajao… 🙂
U nekom proščom životu imali smo takvu vagicu… a ako me neki ukus vraća u detinjstvo to su padobranci, ali sa kokosom koje mi je baba stalno pravila jer sam ih ja stalno tražila… 🙂
Volim ja i te sa kokosom i to jaaaakoooo… 🙂 Ja bih od tate maznula vagu da mi stalno bude pri ruci za fotkanje, ali ne dozvoljava. 🙂 Još uvek ju koristi…
Preslataka fotkica, a tek kolacici na starinskoj vagici… jos uvek je imam i cesto koristim.:))
Lana, hvala… I mi ju koristimo još uvek. 🙂
Miki nije mi jasno kako si uspjela kašičićom ovako da ih jednačito oblikuješ.Inače ja njih odavno gledam na bloku mamina jela pa nakon ovih tvojih možda i pokušam.Jako su ukusni kolači i pravi izbor.Zbilja kasniš dosta ali opravdano.Pozdrav
Viki, napravi ih obavezno, ništa lakše. 🙂 Za razliku od macaronsa, ovde nema greške i rizika. Bude ih dosta. Meni izađe više od 35 komada, ali zavisi od veličine koju praviš. Masa nije pregusta pa kad ih sipaš kašičicom nekako se sami oblikuju u krug. Javi utiske… 🙂
I da Miki da li znaš koliko komada izađe,da li su izdašni……..
Vaga je zakon! Glavno da si ti uživala…
Evo i mene nazad – sad sam kod mame merila ovakvom vagicom koja se uvek nedeljom ujutru vadila iz spajza (O mladosti , rece Josipa). Gledam ove tvoje padobrance ovako divno rusticne i pitam se je li moguce da ja to nikad nisam probala, ili me izdaje secanje – moracu da ih stavim u rernu i proverim sta je u pitanju:))