Već dva dana razmišljam kako da predstavim prvog gosta u mom malom kraljevstvu. 🙂 Htela bih napisati nešto o njemu, a ipak, neću da mu stvaram reklamu, jer bi ga to naljutilo… :)Još uvek, ponekad, prizovemo u sećanje jedan letnji dan kad je Damira privukla kratka, plava haljinica sa belim tačkicama koju je moja seka imala na sebi dok je pokušavala naučiti voziti rolere. Kao pravi džentlmen, on joj je ponudio svoju pomoć i tako, baš tog dana je započelo najduže prijateljstvo u mom i Jojinom životu. Od tada smo zajedno prošli kroz mnogo, mnogo toga…
Damir je jedan od mojih najboljih prijatelja i najzanimljivija osoba koju znam. Još uvek se sećam njegove neverovatne upornosti da upiše fakultet koji voli uprkos mnogim zluradim i obeshrabrujućim komentarima okoline. Zajedno smo spremali test opšte kulture, zajedno smo gledali stotine filmova… Sećam se kako smo ja, Aca, Joja i Uroš sedeli na kamenu ispred osnovne škole u naselju u kom smo tada živeli i čekali da nam Damdža javi rezultate prvog kruga. Radovali smo se koliko i on kad smo čuli da je prošao. Ja i Aca smo bili sa njim u trećem krugu (valjda je bio treći) na FDU kad nije prošao. Ali, Damir je bio uporan i opet pokušao… 🙂
Prošle godine je ostvario svoj san i diplomirao režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegov diplomski rad je sjajna kratka priča ‘Priče iz groba‘ koja je deo uspešnog omnibusa Oktobar. Sada (nažalost ili na sreću – mislim, važno je da ima posla, da se nešto radi) režira rality show-ove dok čeka da skupi pare za dugometražni film. Biće i to jednom, verujem… A vi zapamtite ime – Damir Romanov, možda vam jednom zazvuči poznato. 🙂
Samo da napomonem da je Martaš fotkao Damir, a Damira je fotkala njegova devojka Dušanka. 🙂
A sad, Damir ima reč:
Milkicu poznajem oko 14 godina. Naše prijateljstvo vezuje velika ljubav prema filmu, knjigama i dobroj muzici. Kada smo bili mlađi i slobodniji skoro svako veče smo gledali zajedno neki film. Još tada je Milkica često uz film pripremala razne poslastice i ukusne zavrzlame, i sa oblizivanjem se prisećam tih spokojnih dana adolescencije. 8)
Kada me je Milkica pozvala da joj budem gost na blogu malčice sam ostao zatečen jer iskreno ja i nisam neki kuvar i jako retko kuvam. Ali nisam mogao da odbijem Milkicin poziv.
Pošto mi je profesija takva da sam stalno na putu po celoj Srbiji, i probao sam razne zanimljive i ukusne specijalitete, odlučio sam da vam spremam moje omiljeno jelo: Pileći martaš jer je to nešto što nikada nisam video da služe u restoranu. To je mađarsko seljačko jelo, a u nekim delovima Vojvodine ga zovu i Pileći ajmokac. Može da se pravi i od bataka i karabataka, i od junetine, ali je nekako najlepši od pilećeg belog mesa. Meni barem. Da bih ga napravio kako treba pozvao sam moju majku da mi pomogne jer sam ja do sada samo 3 puta pravio to jelo a samo jednom uspešno. Ja sam malo rasejana osoba, a prilikom ubacivanja smese od brašna treba paziti da ti ne zagori martaš. A moja majka je Mađarica, i pored toga i odlična kuvarica, pa sam ipak hteo da imam asistenciju jednog martaš profesionalca! 🙂
Ja martaš volim malo ljutkastiji nego ovaj koji smo napravili po receptu, a ljutkastost podešavate količinom bibera. On je, kako se to kolokvijalno kaže, teška hrana. Iako sam ja sklon da ga jedem za ručak, večeru i onda opet za doručak, dok ne pojedem sve, ne preporučujem martaš za večeru. Preporučujem ga na dan kada planirate da budete ceo dan fizički aktivni, a kada se izmorite možete za večeru da pojedete neki od Milkicinih slatkih poslastica uz neki dobar film ili knjigu! 😉
SASTOJCI:
– 1 veća glavica crnog luka
– 1 celo parče pilećeg belog mesa
– 1 kašika začina od povrća
– 1 veza peršunovog lišća
– 5 kašika brašna
– 1 kašika bibera
– 1 kašika slatke aleve paprike
IZRADA:
Sitno se isecka 1 veća glavica luka. Jedno veće parče pilećeg belog mesa iseći na komade.
Luk staviti da se dinsta i onda dodati belo meso, kašiku začina od povrća i soli po ukusu. Jednu vezu peršuna sitno iseckati i dodati, a zatim naliti vodom da ogrezne. Lagano dinstati meso dok se ne skuva.
Napraviti smesu sa vodom, 5 kašika brašna, kašiku bibera i kašiku aleve paprike, smesa gustine da bude kao za palačinke.
Kada je meso skuvano dodati tu smesu u dinstano meso i postepeno mešati da ne bi zagorela smesa. Po potrebi dodati još vode ako je previše gusto. Kuva se tako još 10-ak minuta.
Ovo jelo je najbolje poslužiti uz gusto skuvani kačamak, palentu ili kulju (ne znam kako to ljudi uobičajno zovu, ja znam za sva tri naziva). Tako gusto skuvan da kada se izvrne može da se seče.
Lep post.Imam i ja kod kuce jednog takvog zaludjenika koji planira da upise FDU.Sada, doduse, zavrsava 8-i razred,planira gimnaziju,pa dalje dramaturgiju.Samo treba biti uporan kao Damir,a moj Bane je takav:) Puno pozdrava tebi i Damiru,i uzivajte u klopi:)Mozda se i sretnu i upoznaju njih dvojica.
Majo, stvarno zelim Banetu da upise ono sto zeli. Mada, prema Damirovom isustvu, nije sve tako sjajno ni kad se upise taj famozni FDU.
Pozdrav! 🙂
Divan gost, divan post, divna tvoja a i njegova priča… Uživala sam! I pozdrav za gosta, njegovu mamu i sve ostale koji su učestvovali u pripremi ovog divnog jela 🙂
Hvala Olja!
Prelep vam je ovaj zajednički post. Jako mi je prijala vaša priča začinjena receptom. Bravo i još da ih bude, dobar ste tim 🙂 Živele mame koje sjajno kuvaju…i bake živele…i svi 😀
Hvala mišiću… 🙂
Ha, i ja sam pokusavala na FDU, druga grupa, i hvala bogu da me nisu primili, to je bila samo mladalacka fantazija. Opasan ti je ovaj drug, dobar mu je kaputic. Bas lepo sto se pazite i podrzavate jedne druge, to je pravo prijateljstvo.
Jelo deluje bas jako, muski jako.
Prijatelju zelim puno uspeha u karijeri, i nije nista sramota raditi, pa ni snimati rijaliti emisije ako to zaista dobro radi. Zelim mu da konacno udahne zivot u tu nasu prilicno jadnu u poslednje vreme kinematografiju. Doduse jedva cekam da pogledam Klip i Smrt coveka na Balkanu, cula sam da su to dosta dobri filmovi (citam redovno Popbox, oni imaju dobre recenzije) i hocu da ih gledam ali nikako da pogledam da li mogu da se skinu legalno sa neta. Ako znas kako mogu da ih vidim javi mi.
Idem sad da pogledam sta to imas na blogu, ja sam grozna u tim blog igricama, ja ne mogu ni svoje planove da ispostujem:) Btw, idem danas da kupujem seme.
Ivana, hvala ti! Sta si ti pokusavala upisati? Glumu ili netso drugo?
Inace, kaputic je Damir sam osmislio, a neka devojka mu sasila. On je opsednut tim raznim aplikacijama i sam ih prisiva na farmerke. 🙂
Joj, ja nisam gledala neki domaci film sto godina. Bas jako dugo…
Ko tamo uspe, svaka mu čast… Drži se Damire!
Aliki, hvala…
Predivan post,stvarno sam uživala u cijeloj priči..martaš je u mojoj kući poznatiji kao ajmokac i obožavam ga zbilja:)
Veliki pozdrav Damiru i tebi,divno je imati ovakva prijateljstva!
Neli, ja nisam ni znala do ovog damirovog posta da je martas isto sto i ajmokac. 🙂 Eto, za ajmokac sam i cula, a za martas prvi put od Damira, ali jos davno. On stalno prica o tom jelu…
Pasalo bi mi, baš da me ugrije :)))
Hvala Anja!
ovo je zaista jedan krasan post, a ni jelo ne zaostaje 🙂
Tami, hvala ti…
Upornot se uvijek, uvijek isplati. Pamtim ime. Baš mi je fora martaš, nisam nikada čula za to jelo ali djeluje zanimljivo.
U pravu su Petra. Pozdrav!
divno je iamti takvog prijatelja i kad prijateljstvo tako dugo potraje…
Ingrid, hvala…
Kako da zaboravimo prezime Romanov, pa to je nemoguće! Sjajan kaput, odlična fotka, divan recept i najvažnije prijateljstvo koje traje. Ajmokac poznajem malo drugačiji (mame bake recept iz Centralne Srbije, Šumadija) na bazi belog luka i belog mesa, ali mi se i ova verzija jako dopada.
Da znas da je Damir istrazivao poreklo prezimena, tj. da li potice od ‘onih’ Romanova, ali nije dosta saznao. Zna da potice iz Bugarske, a otkud u Bugarskoj, to ne zna…
Zanimljiv post , sviđa mi se kombinaciju dvaju pripovjedača.
Martaš – potpuno nešto nepoznato za mene . 🙂
Hvala Majo!
Milkice, svaka cast za blog, Damir mi je tek sad otkrio za tvoju strast ka kuvanju, pisanju, gajenju biljaka – sve pohvale zaista! Sto se tice maminog martasa – i mog omiljenog jela iz detinjstva – mogu samo da dam mali savet ostalima…Ja sam s godinama napravila malu varijaciju na temu..pa kada dodje red na smesu sa vodom, brasnom, alevom i biberom, umesto vode sve to umesim sa mlekom. Bude isto veoma ukusno!!! U svakom slucaju, probajte bilo koju varijantu, mnogo je ukusno! Pozzz! Anita
Kakva predivna prica i kakvo predivno prijateljstvo! Fotografije su sjajne, samo se pitam gde je Damir nabavio kaputic. Volela bih da jednog dana moj sin negde obavi neki recept i kaze ‘ovo je recept moje mame’! I meni je poznato ovo jelo, doduse pod imenom ajmokas i, kao sto kaze Anita gore, sa mlekom.
Anita, bas mi je drago da si se i ti javila! 🙂 Hvala na pohvalama za blog. Imam ga vec dosta dugo…
Hvala i za ove savete. Ja martas nisam nikad jela (zezam Damira da ga mora jednom spremiti da i mi to probamo), ali Aca pravi neki ajmokac sa ribom, i ide mleko… Posto znam da si ti sjajna kuvarica, verujem tvojim savetima! 🙂
Pozdrav i tebi i klincima! 🙂
Sladjo, hvala! Damir je kaputic porucio tj. jedna devojka mu ga je sasila i to prema njegovoj zamisli. 🙂 Prenecu mu pohvale!
Veoma zanimljiv gost, veoma zanimljiv recept. Za Martaš nisam čula, ali sam uredno prepisala recept i biće isproban. Odličan ste tandem.
Hvala! 🙂
Prekrasna priča o dugogodišnjem prijateljstvu. Neka se tako i nastavi, još godinama. Odličan gost je posjetio tvoje kraljevstvo i pripremio nam ovo zanimljivo jelo koje je za mene pomalo novo, ali definitivno miriše na dobro !
Odlicna prica i super post 🙂
Mарташ! Ово јело нисам јео скоро тридесет година од кад ми је умрла баба тј.(Мајка) како сам је ја звао, она је то често правила. Упоредио сам рецепт са овим овде о то је то. Прионуо сам на спремање.
Моја мама се одмах сетила и погодила које је јело, а супруга се одушевила.
Jovane, bas mi je drago! 🙂 Damir o Martasu stalno prica i bas ga obozava… Veliki pozdrav i hvala! 🙂