S obzirom da mi je Jovana i sestra i drugarica i sve moje, logično je da i ona bude gost u rubrici U kuhinji sa decom. Posebno zbog toga što je moja mala, draga, najdraža sestričina Tera pravi mali gurman i poznavalac finih ukusa. 🙂 A i tetkina maza, čisto da se zna… 🙂
Majka sam dva dečaka i tokom obe trudnoće moj Aca je maštao o ćerkama. Njegova želja se nije ostvarila, ali moja (tajna) jeste. 🙂 Ipak, dečaci su dečaci. Drugačije se maze i drugačije vole. Zato ja svu svoju potrebu za slatkoćom, ženskom nežnošću i razigranošću zadovoljim u društvu moje drage Teje. Iako moja seka Joja sjajno kuva, prava zvezda ovog posta je naša mala princeza (verujte, ko god ju je upoznao nije mogao odoleti njenom osmehu)…
***
Kuhinja nikada nije bilo nesto posebno ,,moje mesto,, .Moje mesto, moja priča, bi pre bilo cveće i sve o njemu, a moja Tera je već nešto drugo. To dete prosto OBOŽAVA kuhinju (čitaj: dobar ručak 🙂 )! 🙂 Razvija ona to čulo ukusa. Jednom je probala pekmez koji nam je dala tetka, a unutra je bio anis, mislim. Ništa njoj nije rečeno, a čim ga je probala čulo se: ‘Ovde ima nekih začina…’ Baš me iznenadila… Možda i stvori karijeru u kulinarskom svetu…
,,Al neke priče koje su fine počinju malo iz daljine,,
Iz dečije knjige ,,Miško ljubomorko,,
Prica o Tejinom čulu ukusa počinje onog dana kada se rodila…
Donesu oni meni nju na podoj, a ona ručka li ručka…45 min i plačeeeeee, a oni meni kažu dajte joj još, mora da je gladna…i dojim ja nju jos pola sata, pa jos deset minuta…i tako počinju Terini grčevi od mukotrpnih šest meseci…i… ljubav prema kuhinji…
Što se mene tiče, ja najviše volim da pravim torte za rođendane moje dece. To planiram mesecima unapred i to je ono što me drži u kuhinji satima tj. danima ako treba i MORA da uspe, ali moj mali saradnik tada ne sme da bude kod kuće tako da ova priča ne može da bude prica o tome…
Pitala sam Teru šta je to što mi najčešće radimo zajedno u kuhinji i ona rece: ,,pite,,. Pa dobro, neka bude pita, i šta je tvoj posao tada, ja nju pitah, a vec sam znala odgovor: ,,pa da mešam,, 🙂
Već čujem ono njeno… JA mesam…i šta ceš još da dodaš…jel’ mogu sad da mešam…a jel’ mogu da probam malo…ne možeš, odgovaram ja…tu ima živih jaja…ali ne promiče oštrom oku da ja tu nešto probavam (da li je slano na primer)…i vec se čuje….ali ti si probala, i dok se okrenem za tren, prst je vec umočen…a ja opet vičem: ‘Tejo to se ne sme jesti, tu ima živih jaja!’…i tako naše kuvanje teče…
Najveći neprijatelj je rerna, sunce joj poljubim zar ne moze biti brža, strpljenje nas drži dok mesimo, mućkamo, savijamo, ali kad uđe u rernu, tih 40tak minuta su nešto najsporije u životu…’Jel’ gotovo…jel’ gotovo?’ , čuje se po dvadeseti put, dok ja uporno ponavljam: ‘Idi da se igraš, nije još..’.i onda se opet cuje: ‘A KADA ce biti gotovo…?’
A kada je konačno gotovo, pred nama se postavlja novi problem…vruća je, ali našli smo način da prevaziđemo takav jedan delikatan problem…mi nju secnemo u tanjiric pa polijemo hladnim jogurtom…i eto, problem rešen…pa PRIJATNO…
***
Moji mali gosti u ovoj rubrici će nositi divne kecelje koje je sašila moja super talentovana drugarica Dragana (koja će sa svojim muškim timom takođe gostovati u rubrici). Dragana stoji iza stranice Dres i sem što dobro šije ima i sjajne i originalne ideje. Na njenoj facebook stranici možete videti presimpatične portikle ili vesele torbice sa imenom deteta… Ili svašta još nešto… 🙂
[recipe][recipename]KUKURUZNA PITA SA KOBASICOM ILI SIROM[/recipename]
(mera je šolja od 300 ml)
Divno je kad deca vole da se zanimaju u kuhinji, bolje i jedu! Slatka mala kuvarica baš uđžva u tome. Aposlu je pristupila kao prava velika.
sjajno!!!draga nasa teja,prava mala domacica!a u ukus njenog specijaliteta ne sumnjam!!!!
Preslatko! Vidi se na fotkama kako ste se odlično zabavile, a pita izgleda fenomenalno
A slatkica mala, preslatka…divna topla priča i podsjeća me na moj život i rad u kuhinji s mojim curama…