Tako je moralo biti… Bila su veoma stara i nekako izvitoperena. Grbava. Kao u dečijim strašnim pričama… Površina im nije više bila glatka i sjajna, već obrasla nekom sitnom, zakržljalom mahovinom i lišajevima u svim mogućim bojama… Starija su bila od mene, svakako. Možda se ni tata ne seća kad su posađena.
Bila su lepa na neki svoj način. Baš zbog te starosti i šarene površine. Ali šljiva je bilo sve manje.
Čak i kad bi naišao bolji rod, njihove krte grane ga nisu mogle držati. Morali su ih iščupati iz korena…
Tako je zaista moralo biti. Ali svejedno sam bila tužna… Uprkos svemu. Čak iako znam da tamo više niko ne živi i da nikom više neće trebati. Sećam se koliko nismo volele sakupljati šljive za rakiju. Onako prezrele i pomalo gnjecave. Najpre ih odrasli tresu, a onda mi deca sakupljamo. Slučajno i nagazimo na neku. A ona pukne pod stopalom i zalepi se… A nama gadan taj osećaj…
Sad tata ima nove šljive. Dobre su, lepo rađaju. Ali kao da im nešto fali. Pekmez od njih je preukusan, ali ne miriše na babino dvorište…
***
Pečene šljive su preukusan i prejednostavan desert. Recept sam pronašla u Patinom Velikom narodnom kuvaru. Mada, za ovo nije ni potreban recept. 🙂 Umesto belog, upotrebila sam smeđi šećer. Jedite ih same, da se zasladite; dodajte ih u sladoled, prelijte čokoladom…
Recept je objavljen u časopisu Mezze, septembar 2013. Danas, tokom dana, će i novi, dugoočekivni broj. Verujemo da će vam se svideti!
PEČENE ŠLJIVE
SASTOJCI:
– 1 kg zrelih šljiva
– 200 g smeđeg šećera (ako su šljive veoma slatke, može i manje)
– 1 kašičica cimeta
IZRADA:
Uključite rernu da se greje na 180C. Obložite veliki pleh od rerne papirom za pečenje (ili samo blago podmažite pleh).
Šljive dobro operite, prepolovite i očistite od košpica. Poređajte ih na pripremljeni pleh.
Posebno izmešajte smeđi šećer i cimet. Ovom smesom obilno pospite šljive u plehu. Stavite u rernu i pecite dvadesetak minuta dok šljive ne omekšaju, a šećer se ne istopi.
Pečene šljive ostavite da se skroz ohlade. Ohlađene prebacite u činiju zajedno sa dobijenim sirupom i dodatno ohladite u frižideru. Iznenadićete se koliko su dobre! 🙂
Prelepo! Bas smo u subotu kupili lepe sljive, probacu!
njam 🙂
Žao mi je zbog stabala šljiva, ali kako i sama kažeš tako je moralo biti i drugačije nije moglo. Tu su zato druga stabla i druge šljive i ove fine, mirisne, pečene. Jako ih volim i nekako najčešće pojedem uz zobenu kašu.
Opet si me dirnula i sjetila na naš orah koji je doživio istu sudbinu…Fotke su divne, kao i uvijek 😉
I meni je uvek žao kad iz bašte nestane neko drvo..tu skoro oluja iščupa po,orandzi! A ovakve šljive nemamo ovde…
tacno mogu da zamislim babino dvoristance =))) mogu ti reci da sam ja vise voljela skupljati one za rakiju jer ubacis sta stignes.. za pekmez su nam uvijek govorili da moraju biti ljepe i cijele, a nas uvijek mrzilo da biramo =))) jesenas sam nakon dugo vremena skupljala ponovo sljive, sto za pekmez sto za rakiju.. i mogu ti reci bas sam uzivala =)
sljedeci tjedan stizu sljivke na pijacu, radujem se ko malo dijete i ja cu raditi nesto slicno..
nama otišla šljiva u dvorištu ove godine, jednostavno se posušila. Nisam probala pečene šljive, uvijek ih guram u neke kolače.