Gledamo se ja i višnje… One su na drrvetu, onako u obliku onih čuvenih, kao krv crvenih, jedrih, krupnih minđuša. Onih kojima smo se kitili dok smo bili deca. Ja sam pored drveta otežalog od plodova. Dok ih gledam prelistavam u mislima sve one fine, pomalo lude recepte na koje sam nailazila u raznoraznim kuvarima i po internetu. Ni ne primećujem da dok razmišljam jednu po jednu ubacujem u usta i gutam ih onako sa košpicama…
Pavlova sa čokoladom i sirupom od višanja… Sos od višanja… Sladoled sa višnjama i crnim vinom…
Nekako mi ove moje višnje nisu za te luksuzne, nobles recepte. Ti recepti su za neke kupovne višnje, sa nepoznatog drveta. Drveta koje ne poznajem… Ovo koje posmatram, poznajem oduvek. Sećam se kad je tata tanku, veoma mladu sadnicu doneo iz rasadnika. Trebalo joj je nekoliko godina da počne rađati. Nekako sam ponosna na nju. Kao kad vam dete krene u prvi razred, a vi kiptite od neke posebne radosti. Tako ja i moja višnja…
Za nju je neki blizak, topao recept koji budi sećanja. Nešto dobro, poznato, i nežno i grubo u isto vreme. Nakon još malo premišljanja (i još nekoliko šaka pojedenih višanja) odlučujem se za Lenju pitu. To je ono što sam tražila… 🙂
Recept je sa bloga koji je već godinama svakim novim receptom moja nepresušna inspiracija. 🙂
P.S. Ako ste se pitali da li će više ikada biti Blogerijade, hoće, ali ne sada u junu. Zbog nekih ličnih obaveza nisam se uspela organizovati, ali okupljanje planirajte za septembar. Vratite se čili i vedri sa odmora, unapred planirajte neki slobodan dan pa se tada vidimo! 🙂
P.P.S. Pre deset dana ovaj blog je napunio tri godine. Nisam bila tu da ga obeležim kako sam planirala, ali eto – tim povodom vas častim ovim jednostavnim i skromnim kolačem. 🙂
LENJA PITA SA VIŠNJAMA
SASTOJCI (radila sam duplu meru u odnosu na Anin recept):
– oko 800 g brašna (meni je trebalo 650 – 700g)
– 4 jaja
– 300 g masti (ja sam ipak koristila puter)
– 300 g šećera
– 1 kašičica praška za pecivo
– prstohvat soli
– sitno rendana korica jednog limuna
– 1 kg očišćenih višanja
– 5-6 kašika šećera (zavisi od višanja)
– 6 kašika prezli
IZRADA:
Prosejte brašno, dodajte prašak za pecivo i so, pa promešajte (nemojte ovako pripremiti odmah celu količinu brašna za slučaj da vam ne treba sve).
Omekšali puter umutite mikserom, postepeno dodajući šećer. Zatim postepeno dodavajte jedno po jedno jaje neprestano miksajući, a zatim i limunovu koricu. Nakon toga dodavajte brašno, deo po deo, mešajući testo najpre varjačom, a zatim rukama. Prebacite testo na pobrašnjenu podlogu pa još malo mesite da dobijete testo koje se ne lepi za prste, ali je i dalje mekano. Umešeno testo podelite na dva jednaka dela, pa svaki uvijte u providnu foliju i stavite u frižider na pola sata.
Očišćene višnje izmešajte sa šećerom i prezlama. Ako koristite zamrznute višnje, ocedite ih od viška vode.
Pripremite pleh dimenzija oko 30×40 cm. Pleh premažite uljem i pospite brašnom ili ga obložite papirom za pečenje. Uključite rernu da se greje na 180C.
Izvadite iz frižidera jedan deo testa. Razvijte ga na pobrašnjenoj podlozi na veličinu pleha, pa njime obložite pripremljeni pleh. Preko testa rasporedite višnje. Ponovite isto sa drugim delom testa, pa ga prebacite preko višanja i krajeve malo ušuškajte. Viljuškom izbockajte nepečen kolač na nekoliko mesta, pa ga stavite u zagrejanu rernu.
Pitu pecite 45 do 50 minuta, tj. dok gornja kora fino ne porumeni. Ostavite ga da se ohladi u plehu pa služite isečen u kocke i obilno posut šećerom u prahu.
Mi danas imali strudlu od visanja, Stela radila, a ja sam radila dzem od visanja! Probam i tvoj kolac, dok jos ima visanja…
Visnje obozavam (vise zbog memorija koje me vezu za jednu visnju, nego zbog ukusa), ali mi ih je tesko pronaci svjeze ovdje…A bas bih rado zagrizla u takvu lijenu pitu…ili strudlu…ili bilo sta drugo sa visnjama.
Ja ih toliko volim da sam ćerki dala ime Višnja. ?
🙂
Bravo Mimi,pun pogodak,i za recept i za dužno poštovanje odato tvojoj višnji..prava uživancija.Srećan rođendan!
Jako lep post. Neoterećujuć, nekako letnji, neobavezan:) Pita mi je fantastična i kod Ane i kod tebe. Bravo, devojke.
I, srećan blogorođendan i puno uspeha i inspiracije u daljem radu:) Pozdrav, draga moja <3
Tako primamljivo izgleda. Obozavam lenje pite i cesto pravim sa jabukama, ali mi se ovo cini predobro za posebno za ovo doba godine. Preslatka ti je posuda sa visnjama 🙂
Mimi, prije svega srećan blogorođendan i znaš već da svi žarko želimo da ih bude još mnogo mnogo – volim tvoj kutak, volim tvoje recepte i volim tvoje fotke koje su sve bolje i bolje! 🙂
Na Aninu pitu sam bacila oko i mislim da je skroz dobra. Zavidim na tom divnom drvetu i njegovim jedrim crvenim minđušama! :*
I ja sam ponosna i srce mi puno sto su visnje zavrsile bas u ovoj Lenjoj piti <3 Divno si opsala taj osecaj – imati svoje drvo i odnos prema plodovima koje daje!
:*
Slažem se, domaće višnje su za domaće, vrhunske kolače. Bez zezanja, bez kerefeka, onako prostosrdačno fine, fine, najfinije.
Srećan ti blogorođendan i zavidim ti na višnjama. Ovde ih retko ima i kad ih nađem skupe su kao da su od zlata, ali ih ima u kanticama od 3 kg u njihovom soku, spremne za zamrzivač…e njih uvek kupim pa se sladimo sa pitama i kolačima.
Poznat mi je osećaj kad imaš svoje drvo bilo koje voćke, jedva čekaš da prvi put donese plodove da probaš voćke. Naša fantastična višnja je ove godine rodila prvi put jedan kiligram otprilike. Štrbnula sam koju slatku, sočnu sve kradući od unuka. Zamalo da se ptice počaste al ipak on stiže i sa zadovoljstvom pokljuca sve oduševljen što je slatka kao trešnja.
Recept sam pinovala kad ga je Ana objavila al nikad napravila, izgleda da će isprobavanje ostati za neku drugu priliku, možda baš sa puterom 🙂
Prelijepo izgleda a ja i višnje ne volim ali to nije razlog da se ne proba i ova fina kombinacija zar ne..
Imam osecaj kao da sam u tvojoj basti, grickam i uzivam u svakoj kockici ove pite, divna prezentacija i fotke.:)))
Mislim da je i bilo najbolje ih smjestiti u jedan takav klasik…sretan blogorođendan!
Sretan blogorođendan i neka ih bude još puno !! Obilježila si ga divnim kolačem, pita sa višnjama ne može biti nego odlična, a tako i izgleda, zabilježila sam je odmah, a slike su predivne !
Izgleda da imam probem sa ostavjanjem poruka na tvom i jos par blogova, jer ne vvidim ih, a ne verujem da ih brisete 😉
Visnje su ovde misaona imenica i moja tiha patnja… Nema ih ni za lek ovde. Moja mama je smislila fantastican nacin da ih donese cak i usred leta, pa se nadam da cu moci da probam ovaj sjajan recept!