Ne, nije svirao David Bowie, a ni Pauci s’ Marsa već Bajaga i Instruktori. Mi ne volimo Bajagu nešto posebno, ali smo to veče bili na svirci. U Pančevu, ako ne slušate narodnjake, idete na bilo koju svirku koja se može svrstati u rok muziku, u njenim najširim shvatanjima. Ili visite u Hadu, a tada i u Blue Moon-u ili Irish Pub-u. Uglavno, bilo je posednje veče Karnevala, kraj juna i na glavnom gradskom trgu je svirao Bajaga. Ja sam, kao i uvek, bila sa Jojom, njenim Urošem i Damirom. On se, kao i obično, pojavio sam, na bajsu. Delovalo je kao da mi želi prići, ali nikako… (Posle mi je rekao da je mislio da je Damir moj dečko što je meni i Damiru bilo urnebesno smešno). Nekako, posle sat-dva iščekivanja, virkanja i smeškanja – prišao je. Bila sam ubeđena da je bar pet godina mlađi od mene (nije, samo je dve godine mađi :)) i sve mi je delovao nekako nestvarno. Moram da vam objasnim, a jednom ću i sliku pokazati: u to vreme Aca je imao duge dredove i maramu i neodoljivo je podsećao na Johnny Deppa u filmu Pirati sa Kariba. A svi koji me malo bolje znaju, znaju da je Johnny Depp moj omiljeni glumac oduvek… :))))
Te večeri smo šetali i pričali, a od sledećeg vikenda smo bili zajedno…
Bilo je teško na početku. Ne zbog nas, već zbog okoline. Ja, sveže diplomirani farmaceut iz izbegličke porodice, a on, veoma siromašni kuvar… Ipak, prebrodili smo…
Sada smo već jaaaakooo dugo zajedno i volimo se kao na početku. Ponekad se posvađamo, ja vičem a on ćuti i čeka da oluja prođe :), ali brzo se pomirimo. Imamo svoju kuću koju smo sami osmišljavali i najpametnijeg sina na svetu… Volela bih da tako zauvek ostane….
Mi ne obeležavamo Dan zaljubljenih. Ne volimo mnogo onog što većina voli. Ne volimo komercijalizovane praznike, ne volimo ljude koji žive trend, volimo outsidere, hrabre, velike, iskrene ljude… I volimo da kuvamo…
Nekoliko puta sam najavljivala Acino gostovanje na blogu i čak tri recepta imam uslikana, ali sam sve čekala da on napiše uvodni deo. Pošto ga je teško dočekati, a recepti se nagomilavaju, objavljujem prvi. 🙂 Taj Dan zajubljenih koji dolazi me nekako naveo na to…
Aca ovo zove Garlic Bread jer ga tako zovu u restoranu, a služe uz pivo. Ja sam preimenovala u grickalice, jer ovo ipak nije hleb, zar ne? 🙂 Kako god, jako, ali jako je ukusno i zarazno…
GRICKALICE SA BELIM LUKOM
SASTOJCI:
– 500 g brašna tip 500 (+ 50-100 g po potrebi)
– 250 ml vode
– 1 kašičica soli
– 1/2 kesice suvog kvasca
– 3 kašike maslinovog ulja
Preliv:
– nekoliko kašika kečapa ili čili sosa
– 5-6 čenova belog luka
– 1 kašičica začina sa suvim biljem (tipa začin C)
– 7-8 kašika maslinovog ulja
IZRADA:
Najpre napravite marinadu. Očistite i sitno iseckajte beli luk, pa ga prelijte sa 7-8 kašika maslinovog ulja. Ostavite bar 1h da stoji. Ova marinada može stajati u frižideru nekoliko nedelja, i možete ju koristiti za svašta nešto. Mi ju stalno imamo u frižideru.
Prelijte kvasac sa mlakom vodom i ostavite da zapeni.
Odmerite brašno u vangli, dodajte so i promešajte. Napravite udubljenje u brašnu u koje dodajte ulje, samo malo promešajte da se ulje prekrije brašnom i da ne dođe u kontakt sa kvascem, pa sipajte vodu i kvasac. Umesite srednje tvrdo testo. Oblikujte kuglu, pa ju prebacite na pobrašnjenu podlogu. Po potrebi dodavajte još brašna i mesite 5-6 minuta rukama.
Kuglu testa vratite u vanglu, pokrijte providnom folijom i ostavite na toplom mestu da udvostruči zapreminu.
Nadošlo testo prebacite na pobrašnjenu podlogu i podelite na 5-6 jufki.
Uključite rernu da se greje na 230C. Pripremite velike plehove od rerne.
Svaku jufku razvijte odmah na papiru za pečenje da bude veoma tanka (2-3 mm). Prebacite papir za pečenje sa razvijenom jufkom u pleh od rerne. Poprskajte kečapom ili čili sosom nasumično, nekoliko mlazova. Točkićem za sečenje pice isecite testo na papiru na trakice širine 5-7 mm. Nema veze ako nisu pravilno isečene…
Stavite u rernu i pecite desetak minuta, tj. dok ne poprimi svetlo smeđu boju. Pošto je temperatura visoka a testo tanko pazite da ne izgori.
Pečeno testo izvadite iz rerne i ostavite samo 5 minuta da se prohladi. Zatim ga rukama razdvojite na trakice po kojima ste sekli. Dobijene grisine prebacite u veću posudu, pospite sa mešavinom začina i marinade od belog luka i lagano, rukama promešajte.
Nastavite sa ostalim jufkama.
Služite odmah, ali su jako lepe i sledećeg dana. Zaista odlično idu uz pivo… 🙂
Napomena: Od ove količine se dobije baš mnogo grickalica, pa slobodno smanjite količinu… Pečene grickalice, bez marinade možete zamrznuti, pa ih po potrebi zagrejati u rerni i posuti marinadom i začinom.
Kako volim ovakve postove, zivotne, tople, zacinjene s ljubavlju, to se zaista oseti iz svake tvoje reci (bas bih volela da jednom vidim tu slicicu sa maramom:), zelim vam da zauvek ostanete takvi – hrabri, mladi duhom i zaljubljeni.:)) p.s. nadam se da ce nam tvoj dragi doci jos koji put u goste, puno vas oboje pozdravljam…. a receptic sam vec zabelezila za probu.:)))
Biće sigurno jednom i sličica sa maramom, neću odoleti… 🙂 A mislim da će Aca još koji put gostovati… Hvala Lana puno! 🙂
Sve sve ali Aca sa dredovima i maramom, skoro nezamislivo. Ja sam vas ocenila kao nestandardne ali toliko ne, priznajem 🙂
Grickalice su super ali moj radni narod bi ovo jeo vikendom a ja bih pogrickala ostatak.
Da prepolovimo pa da probamo 🙂
Vesna, a kad se ošišao niko ga nije prepoznao. 🙂
Hvala vam…
Predivan post, predivna priča, predivna ljubav koja izvire iz svakog slovca…
Bravo Aco i budi malo češće „gost“ 🙂
Olja, hvala… Biće, biće. Ako ništa ja ću fotkati i objavljivati, a on neka sprema. 🙂
<3 🙂 Baš mi je godila priča jutros. Jednako kao što sam uvjerena da će goditi grickalice, čim ih prvom prilikom napravim. Doduše, ja ću uz vino, nisam nešto od pive, ali kako god, živjeli mi još dugo sretno i zaljubljeno! 🙂
Tadeja, sigurno mogu i uz vino. 🙂
Hvala ti puno! 🙂
Divna prica, Mimi <3 Ma vi ste meni super i ostanite takvi! I da, poznajuci vas nikada ne bih rekla da mozete da se posvadjate 🙂
Po slici sam pomislila da je u pitanju pomfrit 🙂 A onda sam procitala recept i odusevila se sto niti je pomfrit niti nesto sto se przi u ulju. Isprobavam! Uz pivo, naravno 🙂
p.s. sledeci put kada se budemo vidjali, donosim loptu testa da me Aca uci ovako da bacam 😀
Desi se ponekad Anči. 🙂 Hvala ti puno… Ja sam njega prilično zarazila i svim našim događanjima, tako da se i on raduje i Mikseru i Blogerijadi… 🙂
Znači, kad kreneš na stari buvljak, ponesi testo. 🙂 Ili ćemo ga nabrzaka kod mene zamesiti…
Javi utiske ako probaš. 🙂
Ni ja nisam ni najmanje u fazonu dana zaljubljenih i takvih praznika (iako ispoštujem sve jestive: dan cimet rolnica, dan semli, dan čokolade…), ali mi dođe da izlupam jedno 50 puta ono <3! Baš si super napisala pričicu i skroz ste mi slatki i pravi! I znaš, jednom si u nekom postu rekla da bi voljela da budeš ličnija, direktnija i da budeš ti, a djeluje mi da si na odličnom putu (iako te ne poznajem) jer se sve trudim da mi neka riječ ne promakne! 🙂
I ja sam mislila, kao Ana, da je riječ o pomfritu i malo sam bila razočarana, ali sam ipak došla da pročitam 🙂 I naravno, skroz na skroz se oduševila! Ne pijem pivo (nikako ne volim), ali mislim da će biti odlično i uz vino! 🙂 Aca me je skroz osvojio tim bacanjem i razvlačenjem tijesta… Reci mu da mu zavidim! 🙂
Pozdrav za sve troje! <3
Hvala Milice… 🙂 Morala sam na Facebook-u ispraviti da ne pomisle svi da je pomfrit. 🙂
Ništa, kad dođeš kod nas, ima da učiš razvlačiti testo…
jako lijepi post 🙂
i veliki pozdrav za oboje 🙂
ee bas volim slusati price kako su se parovi upoznali.. ova bas lici na vas dvoje! =)))
bravo za Acu, baca tijesto kao pravi profesionalac =)))
Hvala Kori…
Divna priča, a iz svake riječi izvire velika ljubav! Bravo za tvog gosta kuhara i nadam se da će se češće družiti s nama na blogu!
Tamara, i ja se nadam… 🙂
Bravo za ovaj post,baš mi je prijao u svakom smislu,volim ljude kao vi,hrabri ste,zaljubljeni,i svoji šta vam više treba..sve pohvale tvom majstoru,pozdrav za oboje i budite mi takvi kakvi jeste!
Hvala Nely! 🙂
Obožavam ljude poput vas, svaka čast!
Predivna prica! A ja tako volim nekonvencijalne ljude, koji ne pate od trendova i brendova, koji jos znaju sta su prave vrednosti.
Super su vam ove grickalice, sigruno cu ih probati, barem pola ture….
Slađo, hvala ti puno…
Sjajan post i divna topla iskrena prica, bas sam uzivala citajuci.
ovo je totalno romantično!!
Pure love!!
Miki, ovo je istinski, tako dobroooo. Mislim i recept i priča:) Što volim kad vidim da se ljudi vole:)))
Divna priča, kako lijepo kad se ljudi vole nakon toliko vremena i preskaču sve prepreke koje im život postavlja. Znam što znači kad si drukčiji od okoline. Uživajte u svojoj ljubavi i ljubavi vašeg sina!
🙂
Divan, nezan post, a Acine grickalice izgledaju savrseno, nisam na tako nesto naisla do sada!
Što ja volim tebe i Acu…. Još onomad kad si mi ispričala kako te je zaprosio u Pragu, ja sam potpuno bila očarana. Baš imate jak lepu ljubav i to se primeti čim ste zajedno.
Mnogo mi je drago da se tako volite! I mislim da ćete tako zauvek. Soul mates jednom, soul mates zauvek 🙂
<3
I da, recept je mmmmmm! Obožavam, ali obožavam baš!
Prekrasna priča, baš me dirnulo i zamišljam taj prvi nespretni smješak nakon kojega ste ostali zajedno i neka to potraje baš kako i sama želiš još duuugooo i zauvijek ! Grickalice mi super izgledaju, odlično ih je Aca pripremio !