Većina gradskih ljudi koje znam su baš zadovoljni ovim vremenom, a to me dodatno ljuti. Po meni – takvo razmišljanje je jedan poseban vid sebičnosti i neznanja. Važno je da ne hodamo po bljuzgi, da nam se slučajno ne unište ultraskupe čizme kupljene specijalno za ovu sezonu. Jeste da su namenjenje za sneg, ali koga briga što snega nema. Treba da se pokažu i prošetaju… Važno je da se auto ne zaglavi u snegu. Da ujutro ne moramo grebati led sa stakla… Važna je lična udobnost… Tako razmišljamo… 🙁
Naravno, niko od nas ne može uticati na vreme, pa se ja džabe nerviram. Mislim, niko od nas SADA ne može uticati na vreme. Ali, možda bi trebalo da se zapitamo da li smo sami, ponašanjem prethodnih decenija doveli do ovakvih promena? Bolje da stanem ovde… Ako ne stanem, krenuće neka ekološka propoved, a primetila sam da ljude smaraju moja naklapanja na tu temu. A mene smaraju njihovi komentari tipa: ‘Ako već svi to rade, kao da ja kao pojedinac mogu promeniti nešto…’. Neću ni da prokomentarišem takav stav…
HLEB SA PIVOM
SASTOJCI:
– 150 ml piva
– 1 jaje
– 25 g putera
– 400 g pšeničnog brašna
– 5 g suvog kvasca
– 1 kašika šećera
– 1 kašičica soli
IZRADA:
Odmerite brašno u odgovarajućoj posudi. U sredini napravite udubljenje u koje stavite kvasac. Dodajte polovinu količine piva i zamesite malo testa u napravljenom udubljenju. Ostavite ga sa strane.
Otopite puter i ostavite da se malo prohladi. Prohlađen puter pomešajte sa šećerom, solju, jajetom i preostalim pivom. Sa ovom tečnom masom zamesite testo. Pokrijte ga providnom folijom i ostavite na toplom mestu da izrasta oko 1h ili dok ne udvostruči zapreminu.
Prebacite nadošlo testo na pobrašnjenu podlogu i oblikujte veknu. Veknu stavite na pleh obložen papirom za pečenje, zasecite nožem na nekoliko mesta, pospite sa malo brašna i ostavite još 30 minuta da izrasta.
Uključite rernu da se greje na 200C. Pecite nadošli hleb u zagrejanoj rerni oko 30 minuta.
Potpuno se slazem s tobom. I kod nas je blaga zima, vise kao jesen. Meni isto nedostaje snijeg i kao sto kazes zao mi je voca. Jeste snijeg nezgodan kad recimo ides biciklom na posao, ali sve u svoje vrijeme. Nadam se da ce ljeto biti ljeto. Divne fotografije i recept.
Ima puno situacija u kojima je sneg nezgodan, ali je prirodan za zimu. Moj tata ide stalno, ali bas stalno na posao biciklom, bez obzira na sneg, kisu ili hladnocu, i prvi priziva zimu zbog baste…
Hvala Goco! 🙂
I meni je nedostajao sneg, a svake godine se rastužim kad vidim da se biljke probude, a onda smrznu.
Hleb sa pivom je doličan predlog, poslednjih par godina sve češće ubacujem pivo u recepte.
Hvala Aleksandra! 🙂
Stalno razmišljam na te teme kao i ti. Malo mi nade daje da će se razmišljanja promeniti jer deca dosta slušaju o tome i uče u školi, valjda će jednog dana opometuti roditelje da đubre ne ide kroz prozor neko u kantu!
Fotke su ti baš lepe kao hlebić!
Ja sam bas pesimista u pogledu nacima razmisljanja…
Hvala Vesna! 🙂
Baš kao i ti, moraću i ja da se suzdržim od ekoloških pridika, a drago mi je da makar znam da nas ima koji se razumijemo. 🙂
Hljeb izgleda predivno, a o tvojim fotografijama nikako ne mogu da izdržim da ne kažem da su savršene. Baš sam oduševljena i načinom na koji postaviš scenu, jasnoćom, obradom, fantastičnim bojama… Za svaku pohvalu! <3
Milice, puuuuunooo ti hvala!!!! 🙂 Bas si me usrecila!
Sve se uvek svede na dilemu da li je starija koka ili je starije jaje ! Da li drustvo ili politika negativno uticu na pojedince ili pojedinci koji cine drustvo i koji su politika stvaraju blesavo drustvo i nepostenu politiku ? Problem je bas u manjku kulture zajednickog zivljenja, u nemanju svesti koliko svaki nas pojedinacni pogresni gest doprinosi unistenju prirode i u neznanju koliko je ocuvanje planete vazno i neophodno za nase opstajanje na njoj ! Nikome nije jasno da cemo pomreti zatrpani djubretom, pa cak i da se djubre revnosno baca u kante za djubre…i dalje ima suvise ljudi koji ne daju znacaj tome da treba pronaci nacin da se djubre ne proizvodi a ono sto se proizvodi da se recikluje a istovremeno da se u to ne mesa kriminal…to je ogroman problem koji ne znam uopste da li ce se ikada resiti…kada pomislim da ima zemalja koje 100% otpadaka recikluju…ali da ne smaram ni ja ! A sve mi to dosta jednostavno izgleda..i logicno. A sad da te pitam ja kao jedno 100% gradsko dete : kakvo je ono paperjasto zbunje koje se vidi na slikama…prelepo je !
Marina, u potpunosti se slazem sa tobom. Naravno da sve to nije jednostavno i postoji milion faktora koji utiču, ali ja bih volela da utičem na male ljude. Da shvatimo svi da su ipak i naši lični postupci važni. Iznenadila sam se kad sam videla kako moja drugarica, Kineskinja iz Hong Konga kad boravi u Srbiji počne i sama bacati papirić od žvake na ulicu… U Hong Kongu joj to ne bi ni palo na pamet…
Paperjasto žbunje je divlji klematis. 🙂 Mnogo je lep u ovom stadijumu, ali leti se ni ne primećuje…
Pozdrav! 🙂
Miki, i ja se naravno slazem u potpunosti sa tobom. Mislim isto tako da jedino sto mozemo da radimo (a to MORAMO da radimo) je da sopstvenim primerom pocevsi od najsitnijih pa do onih dosta krupnih stvari ucimo nasu decu. Ali ne da cekamo da ona napune 13 ili 14 godina nego od samog pocetka…deca su kao sundjeri i pomisli samo kada bi svi roditelji tako rezonovali…znam da je sve to malo ali zivot se sastoji od niza malih stvari : ukoliko ih preskocimo nemamo nikakvog opravdanja za to.
Divlij klematis…nikad cula, a prelepo je…ko zna kako izgleda leti ?
Pozdrav i tebi !
Uh, kako je dobar hlebic!
Oko ostalog ne smem da komentarišem…iznervirala bih te…Nisam konformista, bar mislim… 🙁 ali kad pomislim kakva je za mene golgota razvesti decu u vrtic i stici na vreme na posao, iz mog prigradskog naselja, za koje se niko od nadležnih iz gradskih službi ne seti da i tu žive neki građani, (a ne samo po Vračaru), kroz ulice sa smetovima, okovane ledom…(a kad smo kod ekologije..i zatrpane đubretom u najbukvalnijem smislu..).A onda se uspeti vratiti po decu iz centra, pre kraja radnog vremena u vrticu…
Miro, neces me iznervirati, naravno… Ja skroz razumem to što ti pričaš. ja živim na jednom kraju Pančeva, a radim na suprotnom kraju Beograda. Ludilo! Zimi vozovi i autobusi kasne i kvare se na pola puta. Ali, uvek polazim od toga da je zima zima i tako mora biti… 🙁 Verujem da se i ti slazes sa tim… Meni je zanimljivo sto se na sneg i zimu najvise zale oni kojima je najudobnije na bilo koji nacin.
Budi promena koju zelis da vidis, eto samo cu to reci:) Potpuno te podrzavam i treba da nadjemo nacin da dopremo do svih tih sebicnih i neotesanaca. Vec samim time sto to zivis i pises o tome ti se vec ucinila veliki korak Milkice, tako da mislim da je bitno da radis najbolje sto mozes ili barem da pokusavas i već si uradila puno i za Zemlju i za ovu našu zemlju.
Divan je hleb i fotke, Milica je moj guru za hleb 🙂
Tacno znam sta mislis, ceo London je procvetao, jer danju sija neko sunce, a nocu kisa ne staje. Grejanje ukljucujem malo ujutru i malo uvece ( sto je ok usteda, ali su svi oko nas bolesni, virusi divljaju), cak nema ni dobrog starog vetra da sve to rasprsi, vec se oseca neka ustajalnost u vazduhu. Ali da dam svemu pozitivnu notu, slike su ti predivne i nekako umirujuce ! Da ne zanemarimo hleb koji ako je upola ko na slici vredi para!
Obožavam ovaj kruh a posebno njenu koricu a što se tiče vremena kod nas na moru samo kiša i dosadna kiša.A kad se sjetim prošle zime i kod mene na moru mjesec dana snijega iako ga obožavam i za mene je bilo previše.
Predivan hleb zaista! hvala na recept! veliki pozdrav
Fali to hladno vrijeme, ta bura da malo očisti, prosuši i razbistri. Barem nema gripe ove godine jer su virusi zbunjeni, mislim da je to jedino dobro u ovom kišnom i toplom vremenu. Fotke prirode su prekrasne kao i kruha.