Verovatno ćete vi reći da baš vaša mama ili baka pravi najbolju cicvaru, zar ne? Teško je sa tim starinskim receptima. Svaki zaseok, ma, svaka kuća u selu pravi bar malko drugačije, i svako tvrdi da je njegovo najbolje. 🙂 Teško je presuditi, jer su to ukusi uz koje smo odrastali i koji nam samim pomenom vraćaju milion sličica u sećanje. Pogrbljenu prababu u crnini kraj starog smederevca, nasmejanu mamu u haljini veselih boja nedeljom ujutro, stari bakin plehani tanjir sa ružicama…
Tako je i sa cicvarom. Gledajući po internetu, pronašla sam nekoliko različitih recepata. Negde je sa kukuruznim brašnom, negde sa belim, negde kombinacija oba. Negde se stavlja kajmak, a negde samo sir. Neko voli manje masnu, a neko baš da pliva u masti od otopljenog kajmaka. Uglavnom je slana, ali moja prababa Cvijeta ju je pravila slatku… U suštini, cicvara je ukusan, hm, pa recimo, puding na bazi sira, jaja i brašna. Ona jeste starinsko, ali nikako nije sirotinjsko jelo. Nekada se pravila samo za praznike…
Ja vam predstavljam recept moje mame… Ovako ona pravi cicvaru oduvek i baš ovakvu ju ja obožavam! 🙂 Recept je objavljen u februarskom broju časopisa Mezze. Verovatno već i vrapci na grani znaju da je izašao i novi, martovski broj na koji smo zaista jako ponosne. 🙂
SASTOJCI (za 2-3 osobe):
– 3 jaja
– 300 g sitnog sira
– 800 ml mleka
– 100 g brašna (može i pola kukuruznog, pola pšeničnog)
– so po ukusu
– 3 kašike ulja
IZRADA:
U plastičnoj činiji izmešajte sve sastojke osim ulja. Nemojte previše mešati, samo da se sve sjedini i da ne bude grudvica brašna.
U pliću šerpu sipajte ulje i stavite na ringlu da se dobro zagreje. Na zagrejano ulje sipajte pripremljenu masu i mešajte.
Kuvajte cicvaru uz neprestano mešanje oko 5 minuta nakon što proključa. Primetićete da se najpre zgusne zbog brašna, pa ponovo malo razredi kad se sir istopi. Odvojite kašiku pa probajte i dosolite po potrebi.
Sipajte u pripremljene tanjire i ostavite samo kratko da se malko prohladi pre služenja.
Ja isto i sama kažem da su neki recepti moje bake najbolji na svijetu.. ali to je i normalno, na njezinoj sam hrani odrasla i uvijek ću se toga sjećati.
S druge strane, u mom kraju nije se jela cicvara pa ju ja nisam nikad ni probala. Zato ću probati po receptu tvoje mame, izgleda jako fino 🙂
Ja sam mislila da svi znaju za cicvaru… 🙂
mljaaac. koliko ovo dugo nisam jela..posto nisam imala drugi sir u frizideru iskoristila sam boursin sa zacinskim biljem i tako je njama..bravo za mamu! 🙂
Zizzy, jel’ to znači da si probala po ovom receptu? 🙂
Ja cicvaru jedem samo i isključivo za Božić, kod mame, uz česnicu (najobičniju pogaču) i uporno odbijam bilo kakvo meso, da mi ne kvari ukus. Obožavam je! Jedini razlog što je ne pravim je što mama ima „otprilike“ mere, pa se ne usuđujem. Mada, nisam sigurna da idu jaja, baš ću da je pitam.
Ova tvoja divno izgleda, a slike mame na gledanje. Postala si velemajstor fotografije, da znaš!
Hvala Tanja! 🙂
Nisam nikad jela cicvaru bez jaja. Bas me zanima…
Voli okuse djetinjstva. Cicvara nije karakteristična za područje gdje ja živim ali je svakako zanimljiva.
Ja ovo u zivotu probala nisam…ali sad hocu.|Poparu smo jeli, to vezujem za detinjstvo…ali cicvaru ne.
ovo nisam jela sto godina, jedno od onih dobrih, starih jela koje volimo 🙂
Pa da Tami, ti si iz mog kraja… 🙂
Evo ja ne mogu reći da moja mama/baka radi najbolju cicvaru jer nikad nisam imala priliku ovo probati. Ali volim okuse iz djetinjstva i nekako oni nisu isti sada kada ih sama napravim, vjerojatno nedostaje glavni sastojak, a to je ljubav bake/mame prema unučici/kćerki
Skroz si u pravu. Kad baka najpravi neki najjednostavniji kolač, on uvek bude poseban…
Čula sam za cicvaru ali sam mislila da je to nešto sasvim drugo. Moja mama to nije pravila, ponekad palentu, ali je ja nisam jela.
I moja mama pravi najbolju cicvaru, a priznajem nisam je jela dugo, jer se obicno pravi u vrijeme Bozica, kad ja nisam tamo. Dobro si me podsjetila, mogla bih je i sama napraviti.
🙂
Mi cicvari pre samog služenja dodamo mleko inače je kuvamo na isti način.
Mimi,čula sam za cicvaru ali je nikada nisam jela, vreme je da se isproba.Hvala ti na ovom divnom doručku.
Hvala Zorice! Ako probate, javite…
Interesantno, etno sjajna jela.
Ja isto nikad nisam probala cicvaru ali mi je zgodna za djecu, sigurno bi se njima svidjela.
Joj, ne znam Ingrid. 🙂 Deca ili obozavaju cicvaru ili ju nikako ne vole…
Cula sam za cicvaru, ali je nikad nisam jela. Rasla sam u drugom podneblju, sa drugacijom tradicionalnom hranom… Ali, nesto sto u sebi ima sira – mora da je dobro!
To i ja mislim. Obozavam sve sa sirom… Posebno slano… 🙂
Ja se secam cicvare koju je pravio najbolji drug moga tate…doticni Cika-Aca…doduse on je bio generacija starija u odnosu na tvoju mamu i cini mi se da je zbog toga njegova cicvara bila drugacija…cini mmi se bez jaja…na zalost, ne mogu to vise da ga pitam…u svakom slucaju cicvara i popara su nesto sto odise nostalgijom…kao ovaj tvoj tanjir !
Mozda je pravio sa kukuruznim brasnom? I ta varijanta je dosta cesta…
Kod nas se nije jela cicvara i moram priznati da sam za nju čula ali je nikada nisam vidjela ili probala. Stoga, evo prilike, jako dobro izgleda i zvuči, stara tradicionalna jela uvijek izvuku ono najbolje !
Nikad je nisam probala niti je mama pravi. Ne znam za koji kraj je ona specifična ali meni je nepoznata. Mnogo lepa slika kako se puši, mooooogo. Jel može tu feta umetsto sitnog sira ili treba neki blaži sir?
Ne znam ni ja Jelena tacno za koji kraj jer ja nisam iz Srbije poreklom. Kod mene se pravila na Kordunu, ali znam da se pravi i u Srbiji. Po internetu sam nalazila recenice tipa ‘staro srpsko jelo’, ali ne kazu gde tacno…
Mislim da moze i feta. Sto masniji sir to bolja cicvara. 🙂
mimi, tu sam te cekala – konacno Cicvara!!!! hvala najlepse!
🙂 Nema na cemu… 🙂
Evo, i ovde da se upišem. Lepše od palente i popare, hm, rame uz rame sa onim belim, „pravim“ kačamakom, a njegov sam veliki fan :-D.
Isprobali smo upravo i mnogo nam se dopada. Najbolja stvar što su mere tačne. Ja sam stavila neku fetu i nisam uopšte solila i bilo je sve kako treba.
Mnogo hvala, volimo ovakva jela :-)).
Tajana, hvala tebi! Uvek se brinem kad neko isprobava moj recept. 🙂 Ovde sam se posebno brinula zbog mera, jer sam po prvi put merila sastojke za cicvaru. Obično ju pravim odokativno. 🙂