Uglavnom, pre nekoliko dana sam završila sa čitanjem zbirke pripovedaka ‘Sloboda’. To je antologija kratkih priča pisaca sa svih krajeva sveta u čast Deklaracije o ljudskim pravima. Svaki pisac je bio inspirisan nekim članom Deklaracije i na osnovu njega napisao pripovetku. Neke su odlične, neke malo manje, ali sve su me navele na zaključak da ne mogu ni da zamislim koliko teško neki ljudi žive i koliko smo srećni što ne moramo o tome da razmišljamo. A ipak, trebalo bi… Trebalo bi ponekad, samo ponekad kad kukamo oko neke gluposti (a ja sam tome sklona, priznajem) da stanemo i razmislimo… Samo toliko…
Ja sam u prošlosti, kao dete, prošla kroz strahove koje sa sobom nosi rat. Čudi me što sam u toj meri potisnula te ružne osećaje da sam zaboravila biti radosna zbog toga što ih više ne osećam. Naravno, ne mislim da treba stalno o tome da mislim i da se nešto podsećam, ali ponekad, čisto da se podsetim da je svaki problem koji sada imam, u stvari jako mali…
Na kraju knjige je ispisana čitava Deklaracija. Ako se odlučite da ju pročitate, dobro se zamislite nad svakim članom, kao što sam i ja uradila…
Sem knjige, želim da vam preporučim i ova peciva. 🙂 Testo je manje-više obično, ali korica mnogo lepo izgleda. Imam odstampan recept za premaz na engleskom, ali ne znam odakle sam ga skinula…
SASTOJCI:
– 700 g brašna
– 300 – 350 ml mleka
– 1 kesica suvog kvasca
– 1,5 kašičica soli
– 1 kašika šećera
– 50 g putera
Premaz:
– 1 kesica suvog kvasca
– 120 ml mlake vode
– 1 kašika šećera
– 1 kašika ulja
– 1/4 kašičice soli
– 3/4 šolje pirinčanog brašna
IZRADA:
U mlako mleko dodajte kašiku šećera i po površini pospite kvasac. Poklopite i ostavite 15ak minuta da kvasac nadođe.
U plastičnu vanglu odmerite brašno, pa dodajte so i istopljeni puter. Izmešajte pa sipajte nadošli kvasac. Zamesite meko testo. Prebacite ga na pobrašnjenu podlogu pa mesite 4-5 minuta dok ne dobijete glatko i elastično testo. Prebacite ga u blago nauljenu vanglu, pokrijte folijom i ostavite na toplom mestu dok ne udvostruči zapreminu.
Nadošlo testo prebacite na pobrašnjenu podlogu, podelite na 6-8 delova i od svakog dela oblikujte pogačicu. Složite ih na veliki pleh obložen papirom za pečenje. Pokrijte čistom krpom i ostavite na toplom mestu da izrasta još 30ak minuta.
Za premaz izmešajte sve navedene sastojke žicom za mućenje. Dobijena masa će biti gusta, ali dovoljno tečna da se može mazati. Ako primetite da je previše tečna ili pregusta podesite konzistenciju dodavanjem vode ili brašna. Ostavite da stoji 15 minuta.
Uključite rernu da se greje na 180C. Premažite peciva pripremljenim premazom. Stavite u rernu i pecite oko 25 minuta. Premaz će pečenjem popucati i stvoriti zanimljive šare. Peciva su gotova kad dobiju lepu, smeđu boju.
Verzija za štampu
I ja sam ti iste filozofije u poslednje vreme… Ništa nije moje „šta ću sada, o moj Bože, da radim sa svojim životom“ u odnosu na one koji ni nemaju izbora kada je u pitanju njihov život. Ja,a i mnogi zajedno sa mnom, imamo barem taj izbor – meni veće bogatsvo ne treba. Ova peciva su me potpuno oborila sa nogu jer nikad nisam videla da se premazuju ovakvom mešavinom. Definitivno ću ih isprobati, divno izgledaju 🙂
Hvala Milice! 🙂
Imaš sasvim pravo, često grintamo oko kojkakvih gluposti. Najveći dio svijeta živi u staršnoj bijedi i nepravdi. Tako gledajući, mi smo još i dobro. A opet, ako postoji privid slobode, ljudi je onda prestanu i tražiti i ustvari žive u lažnjaku. No, i takve teme su lakše uz ovo divno pecivo. Premaz je zbilja poseban!
Katarina, slazem se. Nije to tako jednostavna tema, znam. Ali dovoljno je da se uporedimo sa onima kojima je najteze. Nazalost, uvek ima onih kojima je jos teze.
Apsolutno si u pravu i uz svu svoju kuknjavu, ja sam toga prilično svjesna na dnevnoj bazi, samo što jednako tako ne možeš niti živjeti ako svako toliko ne otreseš jad i tugu cijelog svijeta sa sebe. Jer ako pak previše razmišljaš i to te može „ugušiti“.
Peciva su ti divna, bilježim ih i pinam, a htjedoh ti, između ostalog, kad već ovako rijetko dolazim 🙂 reći, da sam primjetila da po pitanju mnogo čega, pa tako i recepata (odnosi se na tvoj komentar na Tarte tatin od dunja) zalutamo u istom pravcu. 🙂
Tadeja, i ja dosta o tome razmisljam i cesto se opteretim raznim analizama i razmisljanjima, a ni to nije dobro.
A sto se tice slicnosti izmedju nas, ja sam to davno primetila i to sa ponosom! 🙂 Ti si mi pomnogo cemu inspiracija.
Peciva su prekrasna…
Kako nadjes vremena za druge stvari kad toliko vremena provedes van kuce?
Rat!…mene je naucio da mrzim svaku ljudsku destrukciju …sva ispiranja mozgova sljedecih generacija…konstruiranje novih oruzja…mnogo toga netolerantnog izmedju ljudi!!!
Mrzim da upotrijebim rijec ‘mrzim’!!!
Jedva 🙂
A sto se tice rata i ja osecam isto kao ti…
Moja prababa je govorila „Samo da bude zdravlja i mira“ – sedamdesetih i osamdesetih se cela porodica iščuđavala i blagonaklono smejala „čuješ – mira“. Ne možeš ni zamisliti koliko smo je puta citirali devedesetih – e, znala je baba-Savka o čemu priča….
Ovaj recept je baš lep, mislila sam da je kukuruzno, zbog ovog izgleda odozgo. Štampam i probam.
Tanja, u mom kraju se oduvek sumnjalo da ce mir dugo potrajati. Svaka seoska prorocica je predvidjala rat… 🙁
Da, često se bezrazložno žalimo. Evo ja sam mislila da dugo putujem do faksa, a kad vidim koliko tebi treba, onda odmah drukčije gledam na svoje „putovanje“ 😀
Peciva su zbilja divna, zlatna korica je odlična!
Ni uz najbolju knjigu u ruci, teško da bih nakon skoro dva sata vožnje autobusom pomislila da je „već došla moja stanica“.
Peciva su prekrasno prekrasna 😀 i ova korica stvarno mami. Stavljam ih na spisak za isprobavanje i jedva čekam da ih probam!
Tamara, bar nije jedan prevoz, pa nije monotono. 🙂
Da samo znaš koliko sam se namučila da pronađem rižino brašno. Danas sam ih pekla i sav trud se isplatio. Ovo su peciva savršenog izgleda i okusa!
Imam srece da mi imamo radnju od jednog mlina koja prodaje svakakva brasna, a ima i pirinacano i psenicne klice… Ma, svasta nesto… 🙂
Hvala ti!
Uz opasnost da će zvučati glupa ali žali za danima putovanja busom, upravo zbog čitanja. A ako se ne varam ovo je premaz sa Tiger kruha koje su DB nedavno radili.
Naravno da je najvaznije ziveti u miru i zdravlju…ali i iz mira i zdravlja se treba boriti i truditi da se strahote nikada vise nikome ne dogode…treba tako vaspitavati nasu decu, uciti ih da misle sopstvenom glavom, da misle uopste…dati im primer…zakopati zauvek svaku vrstu mrznje…svako od nas u sopstvenoj basti…
Ljudska prava nisu samo prava na zivot ona se odnose i na mnogo suptilnije stvari koje mozda nisu tako jasno vidljive ali se odrazavaju na svakodnevni zivot svih nas…
Gde ti radis da svakog dana ides dva sata do posla?
Skroz se slazem sa tobom. Citajuci ovu knjigu ja sam se zamislila i nad nekim clanovima Deklaracije o kojima nisam ni razmisljala. Pojam slobode coveka nije tako ocigledan, zar ne?
Inace, putujem sa jednog kraja Panceva (izlaz iz Panceva prema Kovinu, suprotno od smera Beograda) na Farmaceutski fakultet u Beogradu (na Kumodrazu). To je u jednom smeru 31 km. Nisam zelela da post zvuci kao da kukam, nije bas tako strasno…
Da, da…zaslepljeni mislju da je sloboda samo u onom istorijskom smislu ljudi cesto zive ne znajuci cega su liseni…Misliti, misliti i pitati se zasto….to je osnovno.
Uopste nije zvucalo da kukas nego da naglas razmisljas…
Cao,
Marina
hvala na preporuci za knjigu, a i peciva božanstveno izgledaju!
Kada čujem da ovoliko vremena svakodnevno putuješ na posao i sa posla uistinu ti se divim kako stigneš sve ostalo napraviti, posvetiti se obitelji i sa nama dijeliti tvoje odlične recepte i postove !
Putovanje koristiš na najbolji mogući način, čitanje i hvala ti na preporuci za knjigu. Slažem se, nekada jednostavno zaboravimo koliko nam je zapravo dobro i treba se malo podsjetiti, ali i uvijek ići ka još boljemu.
Peciva jako dobro izgledaju, sviđa mi se ova raspuknuta korica !
Branka, puno ti hvala… 🙂
ja nikako ne volim vožnje autobusom i jedva čekam moju stanicu…a tek kad bi čitala ne bi nikako bilo dobro!!
peciva su jako lijepa
Kad čovek uspe da iskoristi negativno i pretoči ga u pozitivno onda je to veliki uspeh. Da počnem od samoo činjenice da svoje vreme u putu koristiš na najpametniji mogući način. Bravo! Koliko ljudi, toliko ljudskih sudbina, toliko priča. Nisam znala da su tebe dotakla ta grozna ratna vremena. Sad imaš svoju porodicu, divnog sinčića, posao koji voliš i svaka ti čast an vremenu koje uspeš da izdvojiš i za nas, a da ne govorim o bašti koju imate.
ps nadam se da su pečurke krenule kako ste želeli
I naravnoo zaboravi na recept. Skroz su mi blesava ova tvoja peciva. I ja sam mislila da se radi o kukuruznom brašnu, a ovaj kvasac u smesi mi je fascinantan. Nisam kupovala pirinčano brašno, evo prilike. Dođu mu kao oni napukli keksi, samo slana varijanta.
Jelena, puno hvala na komentaru…
Pecurke jos nisu krenule, ali radovi se privode kraju. Ostalo je jos samo da se naprave police i okreci prostorija. Grubi radovi su gotovi.
Kad god se vidimo na okupljanju ni ne ispricamo se valjano jer ima puno ljudi pa svi caskamo… 🙂
Odlična peciva 🙂
U potpunosti se slažem sa tobom… Često nas svakodnevne i obično nevažne stvari u potpunosti zaslijepe i zaboravimo ljepotu života i zaboravimo da budemo zahvalni za svaki miran i ljubavan (da se tako izrazim) dan koji doživimo… Uzgred, evo jedan divan video koji baš o takvim stvarima govori (10-ak minuta, ali divne fotografije i divna priča): http://www.ted.com/talks/louie_schwartzberg_nature_beauty_gratitude.html
Peciva su divna i baš je neobična smjesa kojom se premazuju… Čim prije ću da isprobam 😉
Devedesetih sam putovala na posao od starog Merkatora do Železničke stanice 45′, često na jednoj nozi. To me nije sprečavalo da se zavučem u neki ćošak pogodan da otvorim knjigu i čitam. Tako sam se izolovala od smrada i glupih razgovora. Najstrašnije je bilo zimi kad padne kišica ili sneg pa se vlažni kaputi natopljeni kuhinjskim mirisima i dah belog antibiotika pomešaju sa mirisom cigareta… Samo sam u mladossti toliko čitala i trudila se da nebusem na ovom svetu. Za knjigu koju si pročitala nisam čula, potrudiću se da je pronađem i pročitam.
I ja sam kao Jelena pomislila da je neko kukuruzno pecivo. Vrlo interesantno, u nekom momentu ču sigurno probati jer deluju zaista privlačno.
🙂
Moram priznati da si me ostavila bez riječi ovim pecivima,sama prezentacija je toliko divna kao iz vrhunskih časopisa,a knjiga vjerujem da je inspirativna i jaka,hvala na preporuci:)
Ja uvijek mislim da iz svake situacije treba izvući ono najbolje čak kad je i to ono ružno kao rat, bolest i smrt i tako živima ali uvijek s vjerom u srcu za bolje ljude i bolje čovječanstvo (koji optimist)
Peciva su ti mala i genijalna.
Hvala na preporuci za knjigu, a peciva su ti divna, bas posebna.
Svidja mi se naziv Raspu c c c ala peciva… stvarno nesto pucketa kad ga izgovaras:)
To ti je jako pametno sto citas u prevozu, skoro da nista ne gubis, jos ako sedis… Meni je mladost prosla tako… vecito u prevozu i vecito sa knjigom. Ja sam sad presla na slusanje knjiga… to radim cak i kad perem sudove.
I ja sam skoro procitala suuuuper knjigu „Wicked“, ona je malo drugacija od tvoje knjige… govori o predistoriji Carobnjaka iz Oza… na osnovu te knjige je napravljen cuveni mjuzikl. Pozdrav.
Ivana, hvala na preporuci za knjigu. Ko zna, mozda je ima i kod nas…
Peciva su skroz rusticna sa tom ispucalom koricom, a fotke prelepe!:)) Citanje je najlepsi nacin da se skrati vreme u prevozu, pogotovo sto svakog dana tako dugo putujes, zaista ti se divim kako sve postizes… hvala ti puno na lepoj preporuci!:))
I ja često čitam u autobusu, a imam i tu knjigu koju pominješ. Meni nije legla, nekako sam ostala razočarana – toliko slavnih imena, a vidi se da su priče pisali po porudžbini.
Hlepčići divno izgledaju, kao i ove ružice na krpama i šoljama.
Aleksandra, mozda si i u pravu. Ja nisam citala druge radove od pisaca iz knjige (osim Paola Koelja), tako da ne mogu ni uporediti…
Peciva mi se jako sviđaju i sama već neko vreme želim da ih isprobam, čak sam i pirinčano brašno kupila, ali nikako da stignu na red.
A što se čovekove slobode tiče mislim da ona u ovom svetu ne postoji… možda mi imamo iluziju slobode ali slobodu nemamo :(… a sreću… sreću trebamo tražiti u ZDRAVLJU i ljubavi… sve ostalo je opet iluzija i manje bitno…tj. sve je u glavi i srcu… I sama često padnem u „očaj“ a onda sama sebi „izlupetam šamare“ jer imam SVE 🙂
Olja, u pravu si…
I ja često želim sebi da izlupetam šamare, ali nekad ne pomaže…
Super izgledaju!! Inaće ovako pravim kruh, ali bez premaza, to mi je totalna novost. Brijem da ću danas isprobat 😀
Baš zbog toga rata i svega što nam se desilo ja sam odlučila da se trudim da živim što srećnija i zadovoljnija jer život se preokrene za tili čas.
Potražiću knjigu, zvuči mi kao da ću voleti.
Baš kao i ova peciva, divna su…:)
Upotpunosti se slažem sa Nevenom. Nadam se da ću naći knjigu a ova interesantna peciva će sačekati to januara da ih isprobamo 🙂
Odlicno izgleda a vjerujem da je i takvom okusa 😉
[…] Recept sam isprobala sa bloga „Mimi’s Kingdom“. […]