Znate vec sve o profiterolama, zar ne? Male krofnice od tzv. kuvanog testa, punjene slatkom pavlakom i prelivene cokoladnim sosom. U sustini, upitam se cemu praviti profiterole kad su princes krofne ipak bogatije sa mnogo divnog fila i jos slojem slatke pavlake. Ali cokoladni sos kojim se prelivaju je ono sto ih cini posebnima… I velicina, jedan zalogaj – jedan kolacic… 🙂
Recept za testo cu kopirati iz Majinog posta za savrsene Princes krofne (taj recept sam podelila vec svima u okruzenju), a sos sam uzela iz knjige A year of desserts, Marthe Day.
SASTOJCI:
Testo:
– 250 ml jaja (4 do 5 komada)
– 250 ml vode
– 125 ml ulja
– 150 g brasna
– prstohvat soli
– 3 kasicice secera
Fil:
– 500 ml slatke pavlake
Preliv:
– 115 g secera
– 175 g cokolade za kuvanje
– 30 ml putera
– 30 ml ruma
IZRADA:
Pripremiti testo. U mericu razbiti 4 jaja S klase, ili 5 jaja A klase. Izmeriti. Ako imate tačno 250 ml jaja, ili 20 ml više ili manje, nastavite po receptu.
U šerpu sipati vodu, dodati ulje, so i šećer i staviti da provri. Izmaći sa ringle pa dodati brašno i varjačom izmešati da se dobije gusto i glatko testo. Ostaviti minut-dva da se testo prohladi, a zatim dodavati jaja iz 2-3 puta, sipajući iz merice i mešajući posle svakog dodavanja, dok smesa ne postane homogena. Može se mešati varjačom ili mikserom, svejedno je. Smesa će biti gusta, lepljiva i sjajna.
Uključiti rernu na 200°C. Na pleh obložen pek papirom vaditi grudvice testa uz pomoć kašičice, ili istiskujući testo iz dresir (poslastičarske) kese. Gomilice neka budu manje nego za Princes krofne (precnika oko 2 cm).
Vrhove testa koji štrče u vis spustite tako što ćete ih lagano pritisnuti vlažnim prstom ili vlažnom kašičicom, da ne bi zagoreli. Krofne peći na 200°C oko 20-30 minuta, zavisno od rerne (krace nego princes krofne jer su manje). Ne otvarati rernu tokom pečenja. Krofnice su gotove kad se dobro zarumene, i kad pukotine izgube svetlo žuti ton.
Ulupati slatku pavlaku.
Filovati krofnice pavlakom pomocu dresir kese (ili obicne najlon kese) i dugog nastavka za punjenje (nemojte ih rasecati na pola vec filovati kroz rupicu).
Za sos pomesati secer i 60 ml vode u serpici i zagrevati uz povremeno mesanje dok se secer ne rastvori. Dodati izlomljenu cokoladu i mesati dok se i ona ne istopi. Na kraju dodati puter i sjediniti ga sa masom. Nemojte dozvoliti da sos prokljuca. Na kraju umesajte rum i odmah sklonite sa sporeta.
Profiterole prelivajte mlakim sosom.
Draga Mimi, naravno da ćeš na svom blogu pisati šta god poželiš.I potpuno je normalno da se ponekad iscrpiš i umoriš. Ja sam se usudila da ti pišem, jer sam dva i po meseca provela u sličnom nedefinisanom stanju i piljila u jednu tačku.Svo to vreme ni jedan post, samo par puta upotrebljen aparat,nisam čak ni mogla pratiti druge blogove, a moja ljubav prema kuvanju se pritajila, mislila sam da nestajem.U početku sam bila samokritična.Onda sam shvatila da je moj blog moja sloboda.Odlučila sam da sačekam, da se odmaram, čitam i ne radim ništa.Mislim da je neka zajednička osobina blogerskog sveta u kom se ja krećem, ta da se mi trudimo da ulepšamo život, i da delimo tu magiju,lepotu i radost. I ti to radiš, i uspevaš u tome.A to ume da iscrpi, a da i ne primetiš.Dozvoli sebi da budeš bezveze,da se odmoriš, i da se čak i predomisliš i pomisliš za par dana *šta mi bi* Eto šta se desi kad konzumiram tvoj blog i ove profiterole u kasne sate, udari mi šećer u glavu. Ona fotka gde curi čokoladaaaaaa….
Senka, puno ti hvala na ovom komentaru… Kao da opisujes moja osecanja. Cesto se pitam cemu sve to i sta ja u stvari zelim od ovoga… Ali bar ovde radim nesto sto zaista volim i u cemu uzivam…
Profiterole su super baš zbog čokoladnog preljeva. Jako mi se sviđa ovaj koji si napravila, zbog dodatka ruma.
Žao mi je što si tužna zbog bloga i nedostatka vremena. Fale mi tvoji postovi i nadam se da ćeš uskoro imati više vremena za sve ono što voliš i da više nećeš biti tužna.
Blogo-kriza?…znam za taj osjecaj; Na svu srecu recepti i fotke ti ne izgledaju kao da trpe neku krizu – famozni!
profiterole su zaista u klasi same za sebe i mene je fasciniralo kako su se divno održale u frižideru čak i prelivene čoko sosom. Ja sam dodavala med u sos (Remzijeva verzija) i bio je fantastičan.
Milkice, ni slučajno nemoj brisati blog. Joj, svima nam se to dešava. Sećam se kad je Andrea htela da popbriše jednim klikom Voće i Povrće. Ostavi nas i blog sa strane. Pa imaš malo dete, posao, muža, ne možeš sve stići u svakom trenutku i svakoga dana. Polako! Ovo treba da ti je razonoda i mesto za opuštanje, a ne mesto gde moraš da svratiš.
Hvala ti Jeco. I inace imam obicaj da si postavim prevelike zahteve. Tako je i sada, tj. vec duze vreme…
Mislim da nitko ne vidi krizu na blogu jer je sev fantastično, ali osjećaj je poznat. Ja ovih dana nemam ni volje objavljivati… al mi se javi onda onaj neki nemir i moram upalit pećnicu i počet nešto radit 😀
Ovaj čokoladni umak mi izgleda predobro, ja bi profiterole umakala i onda bi ga popila 😀
obožavam profiterole, davim se u njima! 🙂
i nadam se da će te uskoro proći ovaj ‘blues’, nadam se što prije 😉
Potpuno te razumijem, vremena nikad dovoljno. Kako Jasna gore iznad kaze blogo – kriza je poznat izraz, proci ce, a i bilo je ljeto, ljeti su nam aktivnosti sasvim drugacije, duze se vani, vrucina, manje se kuha i svasta nesto.
Sve ce doci na svoje, ali ne napustaj ovaj divni blog 🙂 Ja bih bila tuzna kada se ne bismo ovako preko bloga druzili.
Prije nekoliko dana sam i sama rekla pa ja nisam dugo pogledala nikakav film i ostavila sve i sjela i pogledala prvi koji je bio na tv.
Inace, recept i slike su ti super, nema krize 🙂
Uživam gledajući, jer nema šanse da se upustim u izradu ovog tijesta – nekako sam sigurna da mi neće uspjeti. Tvoji su divni i sigurno božanstveni.
Što se krize tiče, nemoj bristi blog, već jednostavno prestani objavljivati onoliko dugo koliko ti odgovara. Život i drugi nameću nam toliko toga što ne želimo, a moramo, a srž bloganja je upravo suprotno. Znaš kako se kaže: go with the flow!
NI POD RAZNO NEMOJ BRISATI BLOG!!!!! Sve će to proći a mnogi i ja bi zaista bili tužni da nestaneš sa blogerskog neba:-(((( Ja imam krizu vrućine:-)))) Škljocala sam aparatima raznim pa i mobilnim ali da sto sredim i objavim nikako:(((
Preliv je baš super, moglo bi za moj ukus čak i bez šlaga!
Sad sam te tek našla – nemoj sada da prekineš pisat blog. Ovaj ču recept definitivno isprobati.
Na brzinu sam preletela preko prethodnih komentara i vidim da neću ništa novo reći: to dođe svakome i dobra vest je da je prolazno. Objavljuješ ritmom koji tebi odgovara i u skladu sa vremenom i svojom situacijom. Ja bar na to tako gledam, jer nikako ne mogu da stignem da pišem svakodnevno, pa čak nisam uspela ni da se javljam jednom nedeljno, kakav je bio plan B. Kuvam, mesim, ali ili nema dnevnog svetla ni u povoju kada sve završim ili slike budu potpuno bezveze kada ih prebacim na kompjuter. Bolje je da nešto kažem s vremena na vreme, nego da svakodnevno trućam po svaku cenu. Eto.
Profiterole sam pravila po Jeleninom receptu (a krofnice po Majinom), mada ću probati i ovako sa rumom. Predivno ti izgledaju.
Jako mi se sviđa recept kao i fotke. A svi mi ponekad nemamo volje ili vremena za nešto i onda je najbolje uzeti malu pauzu pa se vratiti. Ti imaš pravo pisati što želiš na svom blogu i naravno da nam se možeš i potužiti kad si tužna i pohvaliti zbog nečega kad si sretna. Ipak je ovo tvoja mala „oaza“. Svi nekad nemamo volje pisati.. mene recimo zna odbiti kad shvatim da moram napisati puno i da je riječ o temi koja zahtijeva dosta vremena pa onda znam odgoditi takvu temu za dan kad ću imati više vremena. Ali nemoj obrisati blog, bilo bi šteta, ipak si krasne recepte i članke napisala u cijelo ovo vrijeme, stvarno bi bilo šteta.
Žao mi je čuti da si tužna, sjetna, ….,ali to treba prihvatiti kao normalno prolazno stanje. I meni se dogodi, gužva, puno obaveza a malo vremena, obično ništa vremena za ono što volim. I proći će, samo polako, nemoj brisati blog, nemoj odustajati, uspori i sve će se lijepo posložiti. I osmijeh na lice molim ! 🙂
Profiterole su ti super, tako lijepe, slatke i sigurno ukusne. Ja sma ih isprobala prvi put kada smo istraživali Anin blog i bila sa jako oduševljena sa njima tako da ih čeka još pokoja repriza.
Mimi, ne briši blog!
Zastani, udahni duboko i napravi pauzicu. Koliko god ti treba.
Nemoj da izgubimo tako kvalitetnog blogera! Zamisli koliko ljudi si ti inspirisala svojim receptima, fotkama, baštom i pričom!
Hej, pa ti si napravila profiterole, izgledaju savršeno!
Iako kratko pišem blog, jasno mi je da je kretivna kriza sasvim izvesna stvar.
Odmori se:)
Ah, draga moja!
Sve će to proći. Ne brini i vjeruj mi sve je to normalno. Polako, polako,…
Svima nama se javljaju takvi trenutci, nekome traju duže, nekome kraće. nemamo vremena za naše velike planove ali tako je to. Filmova se toliko snima da imaš sto života ne bi ih sve usjela pogledati… Dan traje samo 24 sata a sve svoje planove i svoje želje podijeli na jednodnevne rate. Neka nama tvoga bloga. Ja osobno uživam u tvojim predivnim slikama, receptima, tvojim pričama, vrtu, …
Imam krizu svaki drugi dan, što zbog bloga, što zbog toga što ne radim, što zbog xy razloga….razocarana sam svojom trenunom situacijom, tuzna, nemam volje….tako da, ne brini, svi mi imamo takve periode, ne prolazis kroz to sama, sjeti se da imaš puno istomišljenika onosno blogoprijatelja koji te cekaju ovdje sa lijepom rijeci i ohrabrenjem 🙂 I zato da se nisi usudila brisati blog! Profiterole volim ali ih nikad nisam probala sama ispeci…tako da svaka ti cast, slike su ti stravaaa! ;))
ma daj, to je samo jedan mali znak slabosti 🙂 sutra je novi dan, rekla bi Scarlet… kisssss
Ma to je samo prolazno, već češ ti živnuti sigurna sam. Sigurno su te i ovi krasni profiteroli razveselili,jel tako?
Draga, ja sam sigurna da će se sve uskoro vratiti na staro, da ćeš ubrzo pronaći vremena za ono što voliš. Svi smo bili u takvoj ili sličnoj situaciji, ali to ne traje vječno. Treba to vrijeme nekako stisnut zube i izdržat 🙂
Profiteroli su zakon! Volim ja i princeske, ali kao šta kažeš – čokoladni umak na profiterolima učini svoje 😀
nikako ne brisati ništa, to je kriza koja je sasvim normalna. i usput, predivni ti ovi profiteroli.
Svi prolazimo kojekakve faze u životu, one su zbog nečega potrebne, no u međuvremenu se zasladimo s ovim prekrasnim princezicama.
ni slučajno ne briši ništa, ja sam prije par godina to napravila i nepovratno izgubila mnogo postova… takve krize obično prođu zato polako, a vremena ionako nikad dosta
profiterole nisam radila, nikako da se odvažim napraviti ih
Potpuno te razumijem o trenutcima krize,bezvolje i sama sam imala protekli period u tom tonu,jer su me svake brige snašle,ali polako,kada osjetiš da imaš potrebu pisati piši,daj sebi slobodu da se povedeš trenutkom ma kakav on bio,i u krizama čovjek puno toga nauči.Slike su da padneš u nesvjest,fantazija!
slažem se s tobom, u početku je blog bio gušt, sad je već postao obaveza, obaveza objaviti nešto novo, nešto interesantno, lijepo dekorirano i još bolje pofotkano, a uz posao i malo dijete sve imam manje vremena.
čak sam razmišljala smanjiti broj postova mjesečno pa bi se mogla više poposvetiti jednom postu…uffffffffffffffffff
i da, na kraju sam zaboravila reći da su ti ove fotke fenomenalne!
Bilo bi stvarno šteta da obrišeš ovako divan blog.
Daj si vremena, proći će i ta faza, ne brini. 🙂
Profiteroli su ti preslatki i jako lijepe fotografije.
I ti si ušla u blogersku depresiju…. to je mene puklo za manje od 2 meseca blogovanja, ja bih mogla da napišem novi post o tome jer se sada razvilo u drugi pravac… Imam više postova nego čitalaca, ali evo vidiš i dalje ne odustajem. Znaš šta je dobra stvar? Naučiš da kuvaš i da praviš stvarno pravu malu umetnost sa hranom. Možda naučim i da pravim te fotke (prvenstveno ako ikad budem kuvala danju).
Ove profiterole izgledaju super, ja uvek menjam ulje za puter i ovako ih nisam ni pravila. Kad nestane putera, probaćemo i ovaj recept.
Uživaj i nemoj slučajno da brišeš blog! Blog ti je strava, a što se tiče filmova, ako ćeš da se utešiš meni prašinu skuplja sad već preko 10.000 komada u polici 🙂 Bez obzira na sve nemoj propustiti novi od Vudi Alena To Rome With Love, ako ti se dopao Midnight in Paris. To će da te oraspoloži sigurno!
Hvala Bjanka… Sad me popustilo, malo… U stvari volim svoj blog i uzivam u spremanju hrane, ali me ubija nedostatak vremena i to sto sve (od merenja sastojaka do fotkanja) radim nabrzinu i neorganizovano… Ica mi se mota oko nogu, uvek ima brdo posla… Po prirodi sam perfekcionista i kad krenem tako stihijski dodje mi da sve bacim u kantu za smeće… A finansijski nisam dovoljno potkovana da mogu tek tako da bacam hranu…
Ali, ne odustajem…
I drago mi je da ni ti ne odustajes! 🙂
Draga Miki slučajno naletih na ovaj post, dok pretražujem tvoj blog.
Elem znam tačno kako se osećaš.
I ja sam prošli mesec bila na vrhuncu da sve obrišem.
Nekako, duže sam od tebe u ovim vodama i znam ko su blogerke i sa dva lica, onda imala sam puno obaveza za recepte za Kurir pa za sponzore.A gde je vreme za sebe?
I ja sam veeeliki filmofil, nekad odvojim celu noć da pogledam 2-3 trend filma, volim da sam u toku.
Volim da sam u toku i sa Ninovim nagradama, upravo sam pre par dana kupila knjigu od S.Pet..Zavet, počela da čitam…jooj da se uhvatiš za glavu od svega.
Mada kako vreme prolazi više nemam entuzijazam za pisanje postova, nekako su mi drugi sve to pokvarili, a kad nešto moraš na silu to onda nije to…
Draga Vera, žao mi je što se ti tako osećaš jer baš dugo si blogger. Mene ta bezvoljnost uhvati povremeno. Ja sam privatno dosta povučena i nenametljiva osoba. Teško sklapam prijateljstva tako da nisam bliska sa puno ljudi. Vidim de se neki bloggeri pojave i odmah ih svi vole i prosto privlače ljude. To je divna osobina, ali ja to nisam. To me ponekad rastuži, ali baš zato me drugi manje povređuju. Imam blog zbog sebe. Volim da kuvam i da fotografišem. Ipak, ponekad osetim kao da je to neka obaveza i tad se pogubim. I ovako ništa ne stižem.
Ne mogu reći da mi bilo ko bilo šta kvari… Sve zavisi od mene i od mog stava…
Ni ja se ne družim ni sa kim. Inače ja to volim da kažem za sebe da sam „asocijalna“ jer prvo ne verujem mnogo u ta virtualna predstavljanja, mada ima par njih kod kojih se prepozna iskrenost, recimo Lana, ti..nekako verujem da živite u skladu sa tim što pišete…
A sad mogli bi aviti sa ovim temama…do sutra…nego jesi gledala juče sinoć na b92, onaj japanski film? 13 ubica, meni je extra..
NIsam Vera. Neces verovati, ali ja nemam TV. 🙂 Nekako ne zelim da ga imam. Filmove gledam na kompu. Ali hvala na preporuci, potrazicu ga… Inace dosta volim azijske filmove…