Jedno od najlepsih secanja iz detinjstva je gljivarenje. Mi deca nikada nismo bili posebno dobri u tome, vecina gljiva bi nam promakla, ali radost kad nas baka probudi u ranu zoru zbog potrage za vrganjima je bila neizmerna… Tisina ranog jutra u sumi, suskanje lisca i preteran strah od divljih svinja (kojih tada i nije bilo u nasim grmovima, ali odrasli su nas voleli plasiti)… Baka nas pusti prve i mi nadjemo svega nekoliko komada… Ona ide za nama i nakupi punu korpu. 🙂
 |
| Stari vrganj |
Nekoliko vrsta smo brali. Najpopularniji su bili vrganji. I najlepsi za videti. I najvise radosti su nam donosili… Sakupljali smo i lisicarke, mlecnice, suncanice, rudnjace i tratnjace. Ovo im nisu jedina imena, ali ova smo mi koristili… Suncanice i tratnjace smo jeli tako sto ih malo posolimo i pecemo na sporetu. Kad puste sok i divan miris – to je to… Rudnjace su bile pravi delikates, ali ih je bilo najteze naci. Mlecnice imaju gorak ukus, njih je samo baka volela… Lisicarki je bilo dosta i spremali smo ih kao i vrganje.
 |
| Vrganj |
 |
| Mladi vrganj se skriva |
Nije bilo mnogo raznovrsnih nacina za spremanje gljiva. Ne znam zasto. Vrganje i lisicarke smo ili dinstali ili pravili kajganu sa jajima. I to je to… Tek kasnije, mama je vrganje pocela kiseliti. Odlicni su! Ukiseljeni vrganji budu nekako slinavi i klizavi i… odlicni! 🙂
Gljive su bile sastavni deo nasih zivota. Mnoge porodice su od njih zivele! Otkupna cena je prilicno mala (tako je i sada, nazalost) a ljudi koji ih otkupljuju su ih dalje prodavali po ogromnim cenama. Svezi su se otkupljivali samo mladi, cvrsti vrganji, koje je i najteze naci. Stari i dosta crljivi vrganji su se sekli na kriske i susili na suncu… Susenjem crvi izadju. Otkupna cena suvih vrganja je mnogo veca, ali treba dosta svezih za kilogram suvih…
 |
| Nasa berba |
I danas kad idemo kod babe i dede na Kordun, pokusavamo da se uskladimo sa sezonom vrganja. 🙂 Najcesce nam to ne uspe. Pre dve godine smo, napokon, potrefili pravo vreme, a i sezona je bila odlicna! Svaki dan smo isli ‘u gljive’. Nabrali smo ih zaista mnogo… Nije nam bilo tesko ustati pre sest i ici u jos uvek mracnu sumu. Vazno je ici rano jer beraca ima mnogo. Treba stici pre konkurencije… 🙂 Baka nam je dala i gljive koje je ona ubrala (a to je najveci deo). Terali smo ju da ih proda jer joj treba novac, ali nije htela… Deo gljiva smo osusili, a deo kratko obraili pa zamrznuli…
 |
| Vrganji iseckani za susenje |
Ove godine gljiva skoro da nije ni bilo, zbog suse…
 |
| Susenje vrganja |
Da mi je neko rekao da ce mi vrganji jednom u zivotu predstavljati luksuz, ne bih verovala… Ali, zato su tu sampinjoni. 🙂 Jako slaba zamena, ali sta da se radi?! 🙂
 |
| Suvi vrganji |
 |
| Odlazak u potragu za gljivama |
Ovo je odlican recept za brzo kiselenje sampinjona. Ne znam da li se na isti nacin kisele i vrganji, nisam probala. Ja sam originalni recept malo obogatila jos nekim zacinima. Sjajan recept za marinirane sampinjone imate i kod nase Tamare… I te smo probali i to vise puta i preporucujemo ih! 🙂
SASTOJCI:
– 1 kg sitnijih sampinjona
– 2 dl vode
– 1 dl 9% sirceta
– 1 kasika soli
– 1 kasicica secera
– malo bibera u zrnu
– 2 lista lovora
– 2-3 cena belog luka
– 1/2 kasicice susene majcine dusice
– 1/2 kasicice susenog origana
– malko susenog bosiljka
IZRADA:
Ako je potrebno usitniti sampinjone tj. vece glavice iseci na cetvrtine, a srednje na polovine.
Sve sastojke osim sampinjona staviti u manju serpu (ja sam koristila serpicu od 2l). Beli luk dodati iseckan na listice. Ukljuciti sporet i pustiti da smesa prokljuca. U kljucalu tecnost dodavati gljive u turama. Svaku turu kuvati 2-3 minuta (ako zelite da budu mekse moze i do 5min, ali nema potrebe). Nakon tog vremena supljikavom kasikom ih vaditi direktno u pripremljene tegle, a u kljucalu tecnost sipati novu turu gljiva.
Kad su sve gljive prokuvane, zaliti ih sa vrelom tecnoscu (tecnost ih mora prekriti) pa tegle dobro zatvoriti i ostaviti da se hladi. Cim se ohladi mogu se koristiti, ali mi smo ipak pricekali do sledeceg dana…
Od ove kolicine dobiju se dve tegle od 7dl ukiseljenih gljiva.
Sjajan post o gljivma, rijetko se nađe takvo što, super.
Hvala Dunja! 🙂
Miki, jako lipe fotografije, oduševljena sam ovim dijelovima prirode!
Kod nas na žalost gljiva baš i nema, ne znam da li ih je uopće netko išao tražiti, nisam nikada čula. Prije par godina kada smo potrefili vrime kod suprugovih, prvi puta sam išla u potragu za vrganjima 🙂 Kao šta si rekla, jutro i tišina šume, odmor za dušu 🙂 Vrganje volim, općenito sve gljive volim! Probala sam i svježe i sušene, i još ne mogu virovat da vrganji predstavljaju takav luksuz (tu su oko 200 kn po kilogramu).
U svakom slučaju, hvala ti na ovom divnom receptu, nisam ih nikada sama probala kiseliti. Sigurno pospremam 🙂
Hvala Majo! Zar nije predivan osecaj kad pronadjes vrganj u sumi? 🙂
Miki, odlično ti je ovo! Mi uvijek kiselimo one malene mlade vrganje, ali nedavno je Damirova mama skiselila malene šampinjone i isto su jako fini, tako da znam da mi se ovo provjereno sviđa 🙂
I mene za berbu vrganja vežu sjećanja, moj tata nas je uvijek vodio, on ima poseban „njuh“ za vrganje, a čini to i dan danas. Nasreću nam vrganji i dalje nisu luksuz.
Krasan ti je post
Tamara, pa ti si iz mog kraja tako da ti i dalje beres vrganje. 🙂 Kad je dobra sezona cela okolina Karlovca je puna gljiva. 🙂
Jao prvo pre, predivne fotke!Nisam nikada isla u sakupljane, ja kupim one obične bele sampinjone na pijaci. Inače vrlo interesantno pre par dana sam bas razmisljala o tome kako bi ih mogla kiseliti itd….
Hvala Vera! 🙂 Probaj ovaj recept, stvarno su dobri…
Obožavam brati gljive. Često puta smo znali ići u ranu zoru da stignemo prije svih i baš je bilo super vraćati s košarama punim vrganja, a drugi tek dolaze. Kod mene u tom dijelu ima medvjeda tako da treba biti oprezan. Fotke su mi probudile nostalgiju i jedva čekam sezonu gljiva, nadam se da će biti bolja nego prošla.
I ja se nadam da ce sezona biti bolja. KOd nas (tj. kod babe i dede) sad u sumama stvarno ima divljih svinja (nisu vise samo price) i nije nam svejedno kad sami idemo u sumu. Na sve strane se vide izrovani tragovi…
Predivan post i fotke… nikad nisam išla da berem pečurke, treba se u to i razumeti ali ja bih bez problema i samo tako ustala rano ujutru i šetala šumom 🙂
Sve pečurke volim i pripremam ih na mnogo načina ali onako s jajima su možda i najbolje :), a i ovaj recept mi zvuči jako zanimljivo.
Mi obozavamo bas tvoje recepte, Olja, sa pecurkama. 🙂
Kao sto i sama kazes – setnja sumom u rano jutro je prelepa sama po sebi…
Divan post, predivne slike.
mi ponekad pronađemo vrganje, kod nas u šumama ih ima malo i teško da ih možemo naći nešto više, pretprošla godina je bila vrlo prlodan što se vrganja tiče i nabrali smo puno, ali prošla ništa tako da se nadam da će ova biti barem nešto
kiselila gljive nikad nisam, a ko zna možda se jednom i na to odlučim
Da, ova godina je bila jako slaba zbog suse… 🙁
Koji lijepi običaj 🙂 Ja se sramim jer nikad nisam brala gljive!
Nema tu sramote. 🙂 Mnogi nisu… Ali ako budes imala prilike, nemoj propustiti! 🙂
Lijepa sjecanja (koja i ja imam), divne fotke i odlican recept!
Nikad nisam jela vrganje, bojim se da ne zaluta neka otrovna gljiva. Jedino jedem šampinjone, zato što su uzgajani iako znam da su najlošijeg ukusa. Možda jednom stisnem petlju i na pijaci kupim vrganje.
Probala sam da kupim suve ali ih nisam našla.
Nemoj se plasiti. Prodavci na pijacama ipak znaju sta prodaju. Ukus vrganja je stvarno mnogo bolji od sampinjona! 🙂
Odličan post , bravo ! Uvijek sam se divila ljudima koji beru gljive, znaju ih naći i prepoznati, jer ja neko vrijeme nisam niti kupovala ništa osim šampinjona od straha da ne kupim nešto krivo :). Danas je ipak drugačije. Šampinjone sam već kiselila , recept koji imam je sličan tvome, ali isprobati ću i ovako.
Stvarno treba dobro poznavati pecurke da bi se islo u gljivarenje. U mom kraju ljudi su to ucili od rodjenja. Ali, ima i dosta drugih jestivih pecurki koje ni oni ne beru jer nisu sigurni u njih…
Prekrasna sjećanja iz djetinjstva! Bake su nezamjenjive 🙂
Slike su ti prekrasne a recept super, provat ću definitivno. A nadam se upustit i u avanturu branja gljiva kad nađem nekog da me malo pouči.
Divno sječanje na djetinjstvo. Odličan recept jako volim ukiseljene gljive. Definitivno isprobavam.
E to je taj recept koji tražim. Davno kad sam bila mala još ranih 80. bili smo n ajendoj večeri kod prijatelja koji su tada gajili šampinjone u podrumu i prodavali a večera je bila cel au znaku šampinjona. Meni je tako žao što u zemlji u kojoj pečurke uspevaju lepo ljudi nemju naviku da ih koriste. Doduše cene jesu velike. Znam da na Goliji ljudi prodaju za sitne pare vrganje a onda se prodaju po astronomskoj ceni. Znam da sma nešto računala davno, da se valjda od 1kg vrganja dobije 100g sušenih, pa kad preračunaš oni što prodaju zarade 4x više od inih što prodaju. Beležim recept! Ja kad kupim vrganje (po 100g suvih) držim ih u zamrzivaču i tako na kašičicu dodajem. Jesu skupi ali kad malo koristiš može za nekoliko puta da se koristi kad su dodatak a ne galvni sastojak. Čorba od šampinjona nije čorba bez mrve vrganja suvih.
Slazem se za upotrebu suvih vrganja. Mi smo prosle godine doneli svaka po punu kesu (bukvalno) suvih i jos uvek ih imam. Drzim ih u zamrzivacu i po malo dodajem…
Ali mi bas bude zao seljaka koji su ih brali kad se preprodaju po tako velikim cenama. Kod nas je stvarno bila jedna porodica koja se obogatila (i to bas, bas) samo od preprodaje vrganja. Kupovali su ih od seljaka i prodavali u Italiju…
Uvijek me posebno dojme vaši divni opisi sjećanja na djetinjstvo,ovaj recept si bilježim,obožavam ukiseljene gljive..
Mnogo lep post, i lepe uspomene. Meni sve to k’o SF zvuči, ja pečurke berem na pijaci, gde oduvek i rastu :/
Vrganje sam nedavno kupila, pakovanjce od 45 grama suvih koštalo preko 300 dinara. Kad vidim ovu sliku stola prekrivenog listićima vrganja… uh!
Rudnjača deluje totalno blesavo, skroz je neobičnog oblika i boje (meni bar).
I nama su šampinjoni glavni, ukiseljene nisam nikad uzimala (uvek ima svežih), ali što da ne, naročito ako je iz domaće radinosti.
Pozdrav!
Majo, ne rastu na pijaci nego u podrumu. 🙂
Ako budem opet jednom potrefila sezonu i ako donesem dosta suvih vrganja ima da ih razdelim malo… 🙂
Cena koju spominjes je nenormalna i za one koji ih kupuju, ali i za ljude od kojih su otkupljeni po 5 puta manjoj ceni… 🙁
Pozdrav!
Božanstvene fotografije! Moja koleginica skuplja pečurke na planini gde ima vikendicu, pa sam se i ja dočepala malo sušenih vrganja od pretprošle godine, jer prošle nisu uopšte rodili. Baš sam se pitala kako se kisele šampinjoni, a evo i odgovora. Hvala!
Tanja, hvala puno. Ako ikada budem kupovala vikendicu, ima da se dobro raspitam gde ima vrganja, pa tamo da ju kupim. (A to ce biti jednom kada odem u penziju :))
Odlične fotografije i divan post. 🙂
Ljiljana, hvala! 🙂
Prekrasne gljivice, volim ih u svim oblicima!!! 🙂
Evo ih ovde, doduše prekrstila sm ih u marinirane. Sjajni! Sledeći put ću probati da ih sečem kao listiće jer se oni sitni a čvrsti teže nalaze na pijaci.
http://foodforthought-jelena.blogspot.com/2013/01/marinirani-sampinjoni.html
Odlican post.