Popara (Skroman početak)

posted in: Recepti, Tradicionalni recepti | 13
Da budem iskrena, imam tremu zbog prvog posta. Naslov bloga i ovu sličicu sa zamkom sam smislila još daaaavnooo, ali nikako da nađem vremena (čitaj: skupim hrabrosti) da nešto i napišem… Ali ‘ajde da probam… 🙂

Kako popara kao prvi post? Jednostavno – to mi je jučer bio ručak. Aca (muž – puž :)) je kuvar i često u restoranu imaju slavlja pa radi po ceo dan. Tih dana mene ponekad mrzi da kuvam nešto pravo (‘konkretno’) već zbućkam nešto na brzaka. I tako se setih popare…

Volim poparu na ovaj način. Kad sam bila u Istraživačkoj stanici Petnica popara je bila skoro svaki dan za doručak. I mrzela sam ju… Bila je jaaaako masna, sa krupnim komadima hleba i krupnim komadima sira. Nikome se nije dopadala takva.
Ali ovo je neka ‘puding’ verzija koju ja i tata obožavamo. Ostalima se i dalje ne sviđa… 🙂


Sastojci:

– stari hleb (najbolje beli… Radila sam jednom sa integralnim i to domaćim koji sam sama pravila. Nije bilo loše, ali nije to bila popara.)
– voda
– mleko
– so
– 1 kašika kisele pavlake
– 1 kašika ulja

Izrada:

Najpre se hleb izdrobi u činiju. Možda neko voli one krupne komade, ali mi ih izbegavamo. Znači – baš ga usitnimo. Hleb posolimo i dodamo mleko i vodu (u odnosu 1:1) da se dobije prilično retka masa.
U činiji zagrejemo kašiku ulja i na to sipamo pripremljenu masu. I onda kuvamo i mešamo dok se ne zgusne kao puding. Tada sklonimo sa šporeta i umešamo kašiku kisele pavlake.
I to je to… 🙂

Slični postovi

13 Responses

  1. Drago mi je da si napisala prvi post 🙂
    Poparu baš odavno nisam jela… ali znam da sam volela umešati kašiku kajmaka umesto pavlake 😉
    Jedva čekam sledeći post :), pozdrav!

  2. Olivera, hvala ti na podrsci! Jos uvek ucim, ali verujem da ce blog vremenom napredovati. 🙂
    Uh, popara sa kajmakom – e, to bi bila prava stvar! 🙂

  3. Zasto da ne ..i popara.Ovakve stvari treba uvek imati u podsetniku.Moja baka bi te sada izljubila.Ona je bila veliki borac za nebacanje nicega, narocito ne hleba:)

  4. Hvala Dzoli! 🙂 Pozdrav za baku! 🙂

  5. Bas zanimljiv i za mene novi nacin spremanja popare. Jako sam ju volila kao mala a sada se i ne sjecam kada smo je zadnji put jeli. Mama je uvijek pravila tako sto je cijele kriske hljeba redala u tepsiju, zapekla u rerni a zatim zalila zaljevom (koji je bio mjesavina mlijeka, soli i ulja) pa odozgo bogato “razbacala” domaci mladi sir. Totalno drugaciji postupak, zar ne 🙂

  6. Sanja, postupak tvoje mame je BAS drugaciji i moracu jednom probati… Sigurno je jako dobro… 🙂

  7. Popara – uvek:) Još ako je ovako dobro napravljena obožavam! Često je spremam zimi, dodam malo ajvara i sira i sita sam ceo dan:)))
    Dobrodošla/e!!!

  8. Tako mi je drago da si na blogu !!!!!

  9. Jao, Branka, tek sad vidim komentar! 🙂 Posto si mi ti jedan od svega nekoliko pravih uzora u kuvanju, tvoja dobrodoslica mi mnogo znaci! 🙂

  10. drago mi je da vidim i Poparu! mi je svi kuci obozavamo! malo je moj postupak drugaciji, ali uglavnom je to s tim sto u mleko dodam i kasiku (obilnu) putera, i odlicna je! hvala ti za ovaj blog!

  11. jooooj poparu baš nisam volela kao mala, posebno nisam volela krupne komade sira (jednako tome ne volim ni burek sa gromuljama sira i slične stvari). A onda sam par puta kao odrasla jela i oduševljena sam poparom. Nedavno sam kod kumova gledala kako klinca hrane poparom i malo mi je falilo da mu otmem tanjir. Na žalost do sad nisam pokušavala sama da pravim….ali, evo prilike 🙂

Leave a Reply