LINZER KEKSIĆI

posted in: Recepti, Sitni kolači i keksi | 4

Volim da heklam. Ne volim kada mi ruke odmaraju. To mi stvara neki nemir. Ne prija mi.

Šta vi mislite o heklanju? Mislite da su to radile naše bake i da je sada totalno prevaziđeno? Ili ste možda u onom taboru u kom veruju da to rade besposleni ljudi? Malo mi zasmeta kad mi neko kaže: ‘Ah, blago tebi što imaš vremena za hleklanje!’. Sasvim malo mi zasmeta jer mi to obično kaže neko ko sate provodi uz TV. Ja nemam TV. Ja heklam.

Ne sećam se koja me baka naučila heklanju. Znam da je moja Dinca najbolje heklala na svetu! E, da ste samo videli tu ženu. Običnu, ženu sa sela. Preko dana je vreme provodila u bašti, štali, na njivi ili pored šporeta. NIKADA nije odmarala. Posle ručka uzme heklanje ili pletenje u ruke. Radila je jako brzo. I onda, u jednom trenutku, spusti rad u krilo, nasloni glavu na jastuk i zažmuri. To traje pet do deset minuta. Maksimalno deset! Onda otvori oči i nastavi sa radom. Kaže da se baš lepo odmorila…

A uveče, kada sve poslove završi, tek onda se posveti nekom od ručnih radova. Izvezla je sve peškire za svadbe svoje dve poćerke i jedne ćerke. Prelepe radove! I to uvek uz osmeh. Bilo joj je dovoljno da samo pogleda neki rad i odmah zna kako to uraditi.

Ponekad mi kažu da sam na Dincu. To nije moguće jer mi nije rođena baka, ali volim kad mi to kažu. Smatram to najvećim komplimentom u svakom pogledu. Ne samo zbog ručnih radova… 🙂

Dinca danas više ne može da hekla. Operisala je oči i ne vidi dobro.

I tako ja heklam kao moja Dinca. Ne pravim stolnjake i šustikle. Pravim kape, šalove i igračke. Pravim vesele, šarene papuče. I cvetove za šnale mojih sestričina. I uživam u tome… 🙂

 

LINZER KEKSIĆI

(adaptirani recept)

mera je šolja od 250 ml

1,5 šolja mekog brašna, tip 400

1,5 šolja mlevenih oraha

1/4 kašičice cimeta

prstohvat soli

1 veliko jaje

1-2 kašike hladne vode

115 g putera sobne temperature

1/2 šolje šećera

džem po izboru za spajanje keksića ( ja sam koristila džem od kajsija)

šećer u prahu za uvaljavanje keksića

Obložite dva velika pleha papirom za pečenje.

U manjoj posudi pomešajte brašno, mlevene orahe, cimet i so. U drugoj posudici lagano izmešajte jaje i vodu viljuškom (sad stavite 1 kašiku vode, a drugu dodajte kasnije prilikom mešenje, prema potrebi).

Mikserom umutite puter sobne temperature i šećer dok ne posvetli, oko 3 minuta. Puteru dodajte jaje i vodu i nastavite da miksate na srednjoj brzini oko 1 minut. Zaustavite mikser da špatulom skinete puter koji se zalepio za posudu i još malo izmiksajte.

Smanjite brzinu miksera na najmanju, pa postepeno dodavajte mešavinu sa brašnom. Miksajte kratko, dok se delimično ne sjedini, pa prebacite mrvičasto testo na lagano pobrašnjenu podlogu. Nastavite da mesite kratko rukama, dok testo ne formira kompaktnu loptu. Nemojte previše mesiti. Podelite testo na dva dela, uvijte svaki u providnu foliju i ostavite u frižider na 1h.

Nakon tog vremena svaki deo testa razvijte na pobrašnjenoj podlozi da bude 3-4 mm debljine. Isecajte keksiće oblikom po želji, pa iz jedne polovine keksića manjim kalupom izvadite središnji deo. Poređajte keksiće na pripremljene plehove, pa sve stavite u frižider na još oko 20 minuta.

Uključite rernu da se greje na 180 °C.

Pecite keksiće u zagrejanoj rerni 11 do 13 minuta, tj. dok rubovi ne počnu da rumene. Pečene keksiće ostavite da se malo prohlade na plehovima, pa jedan bez šupljine spajajte sa drugim koji ima šupljinu džemom. Još mlake keksiće uvaljajte u šećer u prahu i ostavite da se u potpunosti ohlade.

Keksići su još ukusniji nakon 2-3 dana kada omekšaju.

Slični postovi

4 Responses

  1. Divno. 🙂 I ja pokušavam da naučim, ne da heklam, već da pletem. Od mame. Nije komplikovano, ali potrebno je dosta vežbanja. Recepti su ti odlični, pratim te već neko vrijeme. 🙂

  2. Mene nevjerojatno fascinira da žene koje heklaju imaju potrebu opravdavati se za svoj hobby, skoro da se ispričavaju. Jednom prilikom, bila nas je poveća grupa u jednom rimskom lokalu i sve smo plele ili heklale i naravno da smo privlačile pažnju onih koji su dolazili na kavu ili u prolazu bacili pogled. Jedna od tih gospođa u prolazu našla je za shodno pohvaliti nas kako smo vrijedne sa zaključkom da je i ona nekada plela, ali sada više nema vremena za gubljenje. Pitala sam ju direktno u oči želi li zapravo reći da sve mi samo gubimo vrijeme? Zapravo me uopće nije bilo briga što misli, ali mi je lagano digla živac sa tim stavom kako je naš hobby, nešto čime se bavimo u slobodno vrijeme, aktivnost dokonih osoba. Takvoj osobi nema smisla niti nabrajati sve akademske titule u toj našoj grupi, s druge strane rado se sjetim moje pokojne strine koja nije skoro nikakve škole imala, ali je imala zlatne ruke i od vune koju je sama prela plela je i tkala prekrasne stvari. Osobe koje nemaju potrebu izraziti se na neki kreativni način, nikada neće razumjeti zašto ti voliš heklati ili zašto ja volim plesti. Osobe koje se bave tekstilnim hobijima su danas u manjini, lakše je praviti viceve na račun heklanih tabletića koji tako bolno znaju upiknuti one koji satima hvataju kukicom konac i pretvaraju ga u čipku i koji na kraju osjećaju potrebu opravdati se za užitak stvaranja nečeg iz bezličnih niti. Uz heklanje imam prekrasnih uspomena, sjećanja na mamu i njene prijateljice koje su uvijek tražile nove mustre, sjećanje na gospođu koja me u jedno kišno riječko popodne naučila heklati i osjećam bliskost sa svima njima, kada gledam u nošnju moje pokojne bake napravljenu od platna koje je sama istkala, sama bijelim vezom ukrasila i čipkom koju je sama isheklala, to nije samo stari sačuvani odjevni predmet, to je i njen kreativni izričaj, ukradeni trenuci odmora od rada u polju i pored stoke … mogla bih satima, iako mi je namjera bila samo reći da još uvijek povremeno uzmem kukicu u ruke i razumijem zašto voliš heklati 🙂

    • Hvala na ovom predivnom, predivnom komentaru!!!! 😘😘😘 Jako ste me obradovali.
      I ja sve manje imam potrebu da se pravdam zbog toga sto heklam. 😃

Leave a Reply