Nedavno, na okupljanju food blogera na Adi sam napokon upoznala Lidiju, devojku koja se krije iza bloga Gopi and Spice. Najviše od svega, kod Lidije me oduševio njen zarazan, spontan i nekako baš srdačan – smeh! Dugo se nisam tako lepo smejala kao tog dana, a Lidija je dobrim delom zaslužna za to. A osim što je vesela, ona sjajno kuva i vodi Gopi Yoga Centar… Danas je moj gost na blogu i prepuštam joj post… 🙂



Još pre nego što sam počela sa svojim blogom, bila sam opasno navučena na kulinarske blogove i nekako zamisljala sve te ljude kao super zvezde sa nadljudskim sposobnostima kuvanja i supermoćima kao što su fotografija i stilizovanja hrane. Ono što me je stvarno pokrenulo jeste kada sam shvatila da postoje i domaći blogovi i da njih vode pravi ljudi, smrtnici čak, koji su se mahom samopodučavali vođeni svojom strašću i ljubavlju prema tome, koji to rade podjednako dobro. To nije umanjilo njihov status superheroja u mojim očima. To su prvenstveno bile Mezze dame i kad sam objavila svoj prvi recept, sa svojom prvom fotografijom cilj mi je bio da nekad postanem dobra u tome kao one.

I kako sam objavljivala recept po recept po neka od tih dragih dama se javljala da iskaže svoju podršku i ja sam se svaki put osećala kao da je dosla otprilike Madona i pohvalila ono što sam spremila. Jedna među njima je bila uvek nekako posebno nežna i uvek sam, čak i u kratkim i jednostavnim porukicama osećala baš neku duboku nežnost i pravi podsticaj. 
Milkica i ja smo prve emailove razmenile kada smo se dogovarale oko prve blogerijade na koju sam ja ikad bila pozvana. Ja sam bila prestravljena da dođem među sve te kulinarske bogove i to sam joj rekla, a ona se baš svojski i velikom pažnjom, koju iskreno nikad ne bih očekivala, potrudila da me opusti i objasni je sve u redu i da me ama baš niko neće pojesti i tu se već nekako izdvojila u mojim očima. Kad smo se pre par meseci upoznale taj susret je samo potvrdio ono što sam očekivala 🙂 I ja sam dobila nekako instant prijatelja, velikog otvorenog srca i tople naravi.
A zamislite kako sam se tek osećala kad me je pitala da joj budem gost na blogu. Od svog prvog posta sam se potajno nadala da će me neko pozvati.:)  Joooj kao da me je ona Madona od malopre pitala da pevamo duet 🙂
Poželela sam da spremim nešto posebno, nisam sigurna da to moje fotografsko umeće dovoljno dočarava, ali budite uvereni da je beskrajno ukusno i da je pripremljeno sa puno puno pažnje, ljubavi i pažljivog odmeravanja radi postizanja lepe harmonije ukusa. 
Ja ne jedem meso, ali nisam onaj vegetarijanac kome je dovoljno da pojede 3 travke i tvrdi kako su beskrajno ukusne. Volim bogat i pun ukus i ovi burgeri su baš takvi, pravi comfort food koji će vam povećati nivo nežnosti u krvi 🙂

VEGE BURGERI SA PASULJEM

 

Sastojci:

  •  400 gr različitih vrsta pasulja (ja sam koristila šareni i braon pasulj)
  • 100 gr prezli + još malo za posipanje
  • 3 kašike maslinovog ulja
  • 1 kašika semena korijandera
  • 1 čen belog luka
  • 1 manja glavica crvenog luka
  • 10ak listića peršuna
  • 2 kašike limunovog soka
  • so, biber i čili po ukusu
  • aleva paprika
  • lepinjia, avokado, paradajz, crveni luk i kisela pavlaka za serviranje
IZRADA:
Pasulj može da bude iz konzerve. Ako ga sami spremate, natopite ga noć pre spremanja u vodi, ujutru promenite vodu i kuvajte dok zrno ne postane meko (oko sat vremena, ali zavisi od vrste pasulja). Procedite i prebacite u blender. Dodajte prezle, maslinovo ulje, korijander, peršun, beli i crni luk. Izmiksajte dok smesa ne postane glatka. Probajte i dodajte so, biber i čili po ukusu. Ako imate utisak da je smesa previše retka dodajte još malo prezli.
Oblikujte kuglice i spljoštite ih na radnoj površini koju ste posuli prezlama i alevom paprikom.
Ispržite na malo maslinovog ulja na srednjoj vatri  3-4 minuta s jedne i 3-4 minuta sa druge strane.
Lepinju premažite kiselom pavlakom, poslažite avokado na avokado stavite pljeskavice i još malo kisele pavlake i par kolutića crvenog luka.
Prijatno 🙂                                                 

15 Responses

Leave a Comment